Секељи из Буковине — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 5 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q851743
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Szekelys-in-hungary.png|мини|300п|Миграција Секеља]]
'''Секељи из Буковине''' су мале [[Мађари|мађарске]] [[Етничка група|етничке заједнице]] са заједничком историјом. Они данас живе у жупанијама [[Толна]] и [[Барања (жупанија)|Барања]] у Мађарској, [[Хунедоара]] у [[Румунија|Румунији]] и [[Србија|српској]] покрајини [[Војводина|Војводини]].
 
== Порекло ==
Једна група Секеља је мигрирала из [[Ердељ|Трансилваније]] у [[Буковина|Буковину]] у другој половини 18. века и тамо основала своја нова насеља. Тамо су задржали своје карактеристичне културе и народне традиције све до 20. века када су дефинитивно напустили те крајеве. Миграција Секеља у Буковину је била реакција на присилну мобилизацију од стране Аустрије. После пораза Турака и поновног потпадања под Аустријску власт, Трансилванија је изгубила и то мало аутономије које је имала под турцима. Приликом поновног преуређења војске и увођења присилне мобилизације од стране [[Марија Терезија|Марије Терезије]], Секељи су одбили послушност што је резултирало [[Сикулицидијум|одмаздом и крвопролићем]] у [[Сикулени|Мадефалви]] 7. јануара 1764. године, где је побијено неколико стотине Секеља и довело је до велике сеобе становништва у [[Молдавија|Молдавију]] па после у Буковину. Тада је око 1.000 Секеља мигрирало из Мадефалве и околине.
[[СликаДатотека:Szekelys in Bukovina.jpg|мини|300п|Села Секеља у Буковини]]
Окупација северне Буковине од стране Аустрије у 1774. године донео је даљи талас имиграције Секеља. Још око 100 породица населили су још увек слабо насељене територије тог дела Буковине у 1776, а потом још 200 у 1784 и 1786, уз помоћ од цара [[Јозеф II Хабзбуршки|Јозеф II од Аустрије]] и грофа [[Андраш Хадик|Андраша Хадика]], гувернера Трансилваније. Имена пет новооснованих села у Буковини су: [[Тибени|Иштеншегитш]]−([[1777]].), [[Јакобешти|Фогадјиштен]]−([[1776]].), [[Ворницени Мари|Јожеффалва]]−([[1785]].), [[Дорнешти|Хадикфалва]]−([[1785]].) и [[Манеути|Андрашфалва]]−([[1786]].).
 
== Пренасељеност ==
У 19. веку популација буковинских Секеља се утростручика, достигавши бројку 9.887 у 1880. години и око 16.000 до краја 1930-их. Ово је изазвало акутни недостатак обрадивог земљишта и велики пад у [[животни стандард|стандарда живота.]] Многи Секељи су већ у том периоду почели да напуштају своја насеља и траже нова места боравка. Током 1883. године тадашња Мађарска влада је населила око 4.000 Секеља дуж [[Дунав]]а у новооснована села [[Војловица|Хертелендифалву]], [[Иваново (Панчево)|Шандоређхазу]] и [[Скореновац]], у [[Банат]]у. Остале Секељске породице емигрирале су у том периоду у [[Канада|Канаду]], [[Бразил]] и по градовима у јужној Трансилванији у околини [[Арад]]а [[1888]]–[[1892]], [[Дева|Деве]] [[1910]], [[Хунедоара|Вајдахуњада]] [[1892]], [[Чернакерестур]] [[1910]]. и још нека места у укупном броју од 2.500 до 3.000 миграната.
 
== Види још ==
* [[Секељи]]
* [[Буковина]]
* [[Скореновац]]
* [http://www.garabonczias.hu/dolgozatok/bukszek.htm Sima Péter: A bukovinai székelyek története (Историја Секеља из Буковине]
* [http://www.igyuk.hu/altalunkkezeltoldalak/bukovina/abu_sz_t.htm Földi István: Mádéfalvától a Dunántúlig Од Мадефалве до Дунава]