Тврдица (Кир Јања) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 28:
| isbn =
}}
'''''Тврдица''''' или '''''Кир Јања''''' је [[комедија]] карактера написана у три чина српског писца [[Јован Стерија Поповић|Јована Стерије Поповића]] из 1837. У овој комедији Стерија је представио Кир Јању као негативног комичног јунака којем је страст према новцу деформисала личност.
== Преглед ==
Стерија је оснивач српске драме и један од најбољих српских комедиографа, представник више праваца међу којима су [[класицизам]], [[романтизам]] и [[реализам]]. ''Тврдица'' је класицистичка комедија написана у три чина. У делу се проналази [[лутајући мотив]] тврдичлука преузет још из [[Плаут]]ове ''Аулуларије'' (златни ћуп). Као надахнуће, претпоставља се да је Стерија користио [[Тврдица (Молијер)|истоимену драму]] француског комедиографа Молијера или [[Марин Држић|Држићев]] ''Скуп'', оба дела настала по угледу на ''Аулуларију''.<ref name=trag>{{cite book|last=Ђорђевић|first=Часлав|title=Књижевност и српски језик 2|publisher=Д-Ђорђевић|location=Нови Сад|year=2012|pages=21-24}}</ref>
С друге стране, у сиже су уклопљене и многе особине друштва из доба у којем је дело настало, посебно прилика које су се односиле на [[Трговац|трговце]] и [[занат]]лије. Међу њима је био велики број Цинцара и Грка, за које се везивао стереотип штедљивости.<ref name=trag/>
Трочинка исмева Кир Јању, трговца и зеленаша [[Грци|грчког]] порекла, и његову доминантну већ поменуту особину тврдичења и претеране штедљивости. Сем Јање, други главни ликови су његова значајно млађа супруга Јуца, ћерка из првог брака Катица, [[нотарош]] Мишић, суседни зеленаш Кир Дима и слуга односно помоћник Петар.<ref name=trag/>
Од друштвених мотива присутних у комедији издвајају се [[зеленашење]], [[себичност]], глупост и остале свевремене, увек актуелне теме. Уочавају се и појаве које нису толико распрострањене у савременом свету колико у друштву онога доба, као склапање бракова из користи, [[фалсификовање]], искоришћавање радне снаге, [[патријархални морал]], друштвене неједнакости и [[мизантропија]] (човекомрство).
Смех се у делу постиже како ситуационом тако и вербалном комиком. Прва се огледа кроз велики број консеквентних комичних догађаја и поступака првенствено главних ликова, а друга кроз разговоре исте природе. Посебна вербална комика присутна у ''Тврдици'' јесте она језичке природе, а која је такође у служби индивидуализације лика. Наиме, Кир Јања у одређеним моментима говори грчко-срспким жаргоном, а наредним чак и чистим [[Грчки језик|грчким језиком]] (нпр. ''о теос филакси'', ο θεός φυλάξει — боже сачувај или ''докса си о теос'', δόξα σοι ο θεός — хвала богу). Сама титула коју носи, кир (κύριε), на грчком значи господин. Све ово резултира [[Гротеска|гротескним]], тј. трагикомичним делом с циљем да се наруга изопачености људског карактера.<ref>{{cite book|last1=Николић|first1=Љиљана|last2=Милић|first2=Босиљка|title=Читанка 2|publisher=ЗУНС|year=2012|isbn=978-86-17-17828-2|page=41}}</ref>
== Референце==
{{reflist}}
[[Категорија:Комедије]]
[[Категорија:Српске драме]]
| |||