Системска циркулација крви — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 3:
== Функционални делови системске циркулације ==
[[Датотека:Sistemska cirkulacija-2.gif|мини|десно|180п|Опште и плућна циркулација]]
Циркулациони систем није ништа друго до двоструки систем крвних судова који се састоји од; ''[[Крвни систем|системске циркулације]]'' и ''[[плућна циркулација|плућне циркулације]]'', а сваки од њих од по два подсистема или две „растегљиве коморе“ ; ''једне коју чине [[артерије]]'' и ''друге коју чине [[Вена|вене]]'' оба „растегљиве коморе“ међусобно повезује [[Микроциркулација|микроциркулациони систем]] кога чине [[артериоле]], [[венуле]] и [[капилар|капилари]]. [[Артериоле]] венуле и [[капилар]]и су ништа друго до физички врло уски спојеви (судови-цевчице) између [[артерија]] и [[Вена|
'''[[Артерија|Артерије]]''', имају улогу да крв пренесу ткивима под високим притиском. Крвни притисак у артеријама није константан и континуирано варира на различитим нивоима. Зато су артерије кроз које крв протиче великом брзином, са јаким зидовима.
Ред 119:
=== Утицај хидростатког притиска на венски прилив ===
[[Венска циркулација|Венску циркулацију]] обезбеђује ширење и скупљање [[
[[Крв]] кроз [[венски систем]] тече под [[Притисак|притиском]] од око 1 -{[[kPa]]}- (6-7 -{[[mmHg]]}-) и доспева у десну преткомору у којој средњи притисак износи 0-0,5 [[kPa]] (4 -{[[mmHg]]}-) и десну комору у којој је дијастолни притисак једнак нули (0 -{[[kPa]]}-) а за време систоле достиже вредност од 3,3 [[kPa]] (25 -{[[mmHg]]}-).
|