Историја Сједињених Америчких Држава — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (Holandija->Nizozemske; козметичке измене)
м
Амерички Индијанци су углавном живели као ловци-сакупљачи, али су се с временом развиле и неке сједилачке културе, а у источном делу данашњих САД се око 2500. п. н. е. развила пољопривреда темељена на доместикацији [[сунцокрет]]а.<ref>Diamond, Jared. ''Guns, Germs, and Steel'', pages 99-100. W.W. Norton and Company, New York, 1999 paperback.</ref> Касније се на територију данашњих САД из [[Мексико|Мексика]] почео ширити [[кукуруз]].
 
УспркосУпркос постојањапостојању пољопривреде, па и неких насеља која би се могла назвати примитивним [[град]]овима, на територији САД се међу домороцима, за разлику од [[Мезоамерика|Мезоамерике]], нису развиле [[цивилизација|цивилизације]] и [[држава|државе]].
 
== Колонијална Америка ==
== САД као индустријска сила ==
 
УспркосУпркос великогвеликом крвопролићакрвопролићу и разарањаразарању, поготово на Југу, САД су из грађанског рата изашле ојачане. Главни је разлог био у томе што су ратне потребе довеле до наглог развитка [[индустрија|индустрије]], али и ширења [[железница|железнице]], поготово на Запад. Године [[1869]]. [[трансконтинентална железница]] је спојила [[Западна обала САД|Западну]] и [[Источна обала САД|Источну обалу]] и тако интензивирала привредни развој.
 
Бруталним сламањем отпора преосталих индијанских племена на Западу до средине [[1880-е|1880-их]], а већ раније тзв. [[Компромис 1877|Компромисом 1877. године]] и завршетком [[Реконструкција (САД)|Реконструкције]] на Југу, отклоњене су све политичке и војне препреке претварању САД у велику индустријску силу.
Након што је 1940. [[Адолф Хитлер|Хитлер]] освојио Француску, а с њоме и контролу над највећим делом Европе, Рузвелтова администрација се почела више занимати и за ту област, те је почела испоруакама оружја и опреме потпомагати Британију, а годину дана касније и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]. Међутим, за директну војну интервенцију није постојало воље међу америчком јавношћу, иако је Рузвелт настојао испровоцирати сукоб с немачким подморницама у Атлантику. Све се променило јапанским [[Напад на Перл Харбор|нападом на Перл Харбор]] [[7. децембар|7. децембра]] [[1941]]. године, након чега је Немачка као јапански савезник објавила рат САД.
 
САД су коначно у потпуности мобилизисале своје људске и материјалне ресурсе. УспркосУпркос тешким поразима на Пацифику у првој половини 1942. године, Рузвелт је одолео политичком притиску и одлучио да се ти ресурси првенствено користе за пораз Немачке. Америчке снаге су се учествовале у [[Операција Бакља|искрцавањима у Северној Африци]] 1942. године, Италији 1943. године и [[Операција Оверлорд|Француској]] 1944. године што је коначно у мају 1945. довело до капитулације Немачке. Три месеца касније је коришћењем нуклеарног оружја Јапан присиљен на предају, чиме су се САД нашле на страни победника у Другом светском рату.
 
== САД као суперсила ==
Поратни период означава и јачање покрета за грађанска права, односно укидање институционалне расне дискриминације која је још увек била на снази у јужним државама САД. Иако су кораци у том смеру започети још 1940-их и интензивирани пресудом [[Врховни суд Сједињених Америчких Држава|Врховног суда]] из 1954. године, печат му је ипак дао покрет на челу с баптистичким свештеником [[Мартин Лутер Кинг|Мартином Лутером Кингом]].
 
УспркосУпркос повременихповременим унутрашњихунутрашњим сукобасукобима везанихвезаним уз грађанска права, као и ескалације Хладног рата изазване победом комунистичке револуције на Куби, тај је период остао обележен економским успоном САД и драматичним порастом благостања. Међутим, осећај оптимизма је брутално угашен по америчку јавност изузетно трауматичним убиством председника [[Џон Кенеди|Џона Ф. Кенедија]] [[22. новембар|22. новембра]] [[1963]].
 
== Друштвени немири, Вијетнамски рат и економска криза ==
Поступним смиривањем рата се поступно јењавали и нереди на америчким улицама. Иако најрадикалнији захтеви [[беби-бум генерација|бејбибумер]]а нису испуњени, под њиховим су утицајем у многим сферама америчког живота завладали либерални ставови, па се крајем 1960-их и почетком 1970-их бележе пројекти [[афирмативна акција|афирмативне акције]], [[феминизам другог таласа]] у медијима и управи, легализација [[хомосексуалност]]и и [[порнографија|порнографије]]. С друге је стране у многим од великих градова дошло до дотада незапамћене експлозије криминала.
 
УспркосУпркос непријатељству бејбибумера, Никсон је године [[1972]]. победио на председничким изборима. Међутим, за време кампање су његови људи починили низ илегалних радњи чије је објелодањивање изазвало скандал зван [[афера Вотергејт]]. Председников ауторитет се брзо истопио, а године [[1973]]. је [[нафтни шок]] довео до највеће економске кризе од времена Велике депресије. Суочен с могућношћу опозива, Никсон је године [[1974]]. поднео оставку, а велики број Американаца на дужи рок изгубио поверење у свој политички систем.
 
Економска криза се наставила и под Никсоновим наследником [[Џералд Форд|Фордом]], чији је кратки мандат обележио и слом Јужног Вијетнама, односно коначни амерички пораз у Вијетнамском рату - односно први недвосмислени пораз у америчкој историји. Наде да ће понижења престати с новим председником [[Џими Картер|Картером]] су се брзо угасиле. Економска криза се наставила у досада незамапћеном облику званом [[стагфлација]], а САД су добиле тежак ударац када је у [[иранска револуција|Иранској револуцији]] збачен њихов стратешки савезник. Након тога је следило понижење када су студенти у [[Техеран]]у [[Иранска талачка криза|заузели америчку амбасаду]] и особље узели за таоце. Крајем 1979. су Совјети, користећи америчку слабост, извршили [[совјетско-авганистански рат|инвазију]] [[Авганистан]]а. Тај низ понижења је на изборима 1980. многе Американце натерао да се одбаце либерализам претходних деценија те да се врате конзервативизму оличеном у [[Роналд Реган|Роналду Регану]].