Konstanta disocijacije kiseline — разлика између измена

м
ispravke; козметичке измене
м (Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:Q325519)
м (ispravke; козметичке измене)
[[FileДатотека:Acetic-acid-dissociation-3D-balls.png|thumb|305px|alt=Acetic acid, CH<sub>3</sub>COOH, is composed of a methyl group, CH<sub>3</sub>, bound chemically to a carboxylate group, COOH. The carboxylate group can lose a proton and donate it to a water molecule, H<sub>2</sub>0, leaving behind an acetate anion CH<sub>3</sub>COO- and creating a hydronium cation H<sub>3</sub>O<sup> </sup>. This is an equilibrium reaction, so the reverse process can also take place.|[[Sirćetna kiselina]], [[Jačina kiseline|slaba kiselina]], donira proton (vodonični jon, označen u zelenom) vodi u ravnotežnoj reakciji čime nastaje [[acetat]]ni jon i [[hidronijum]] jon.]]
{{Kiseline i baze-lat}}
'''Konstanta disocijacije kiselina''', ''K''<sub>a</sub>, (''kiselinska konstanta'', ''konstanta jonizacije kiseline'') je [[Kvantitativna osobina|kvantitativna]] mera jačine [[kiselina|kiseline]] u rastvoru. To je [[konstanta ravnoteže]] hemijske reakcije poznate kao [[Elektrolitička disocijacija|disocijacija]] u kontekstu [[Teorije kiselina i baza|kiselo-baznih reakcija]].<ref>{{cite book |author=Skoog D.A., West, D.M.; Holler, J.F.; Crouch, S.R. |title=Fundamentals of Analytical Chemistry |publisher=Thomson Brooks/Cole |year=2004 |edition=8th |isbn=0-03-035523-0}}</ref><ref name="РајковићАналитичкаХемија">{{РајковићАналитичкаХемија}}</ref> Ravnoteža se može simbolički zapisati kao:
:<math alt="K_a equals the equilibrium concentration of the deprotonated form A-, times the equilibrium concentration of H+, all divided by the equilibrium concentration of the acid AH." >K_{\mathrm a} = \mathrm{\frac{[A^-] [H^+]}{[HA]}}</math>
 
Pošto ''K''<sub>a</sub> vrednosti pokrivaju opseg sa znatnim brojem [[red veličine|redova veličina]], [[logaritam|logaritamska]]ska mera konstante disocijacije kiseline se normalno koristi u praksi.
:<math>\ pK_{\mathrm a} = - \log_{10}K_{\mathrm a}</math>
 
Što je veća -{p''K''<sub>a</sub>}- vrednost, to je manji stepen disocijacije. [[Jačina kiseline|Slabe kiseline]] imaju -{p''K''<sub>a</sub>}- vrednosti u aproksimativnom opsegu −2 do 12 u vodi. Kiseline sa -{p''K''<sub>a</sub>}- vrednošću manjom od oko −2 se smatraju [[Jačina kiseline|jakim kiselinama]]. Jaka kiselina je skoro potpuno disocirana u vodenom rastvoru, t. j. do te mere da koncentracija nedisocirane kiseline postaje zanemarljiva. -{p''K''<sub>a</sub>}- vrednosti jakih kiselina se mogu, međutim, proceniti teorijskim putem ili ekstrapolacijom iz merenja u nevodenim [[rastvarač]]ima u kojima je konstanta disocijacije manja, poput [[acetonitril]]a i [[dimetil sulfoksid]]a.<ref>{{cite book |author=Reichardt C. |title=Solvents and Solvent Effects in Organic Chemistry |publisher=Wiley-VCH |year=2003 |edition=3rd |isbn=3-527-30618-8}}</ref>
 
== Literatura ==
{{Reflistreflist|2}}
 
== Dodatna literatura ==
{{refbegin|2}}
* {{cite book
{{refend}}
 
== Spoljašnje veze ==
* [http://tera.chem.ut.ee/~ivo/HA_UT/ Podaci o kiselosti-baznosti u ne-vodenim rastvaračima]
* [http://www2.iq.usp.br/docente/gutz/Curtipot_.html -{Curtipot}-]
363.220

измена