Алгол (звезда) — разлика између измена

м
ispravke; козметичке измене
м (Разне исправке)
м (ispravke; козметичке измене)
{{Друго значење|[[програмски језик]]|[[Алгол]]}}
[[СликаДатотека:Position Beta Per.png|мини|десно|200п|Положај Алгола у оквиру [[Персеј (сазвежђе)|Персеја]].]]
{{Starbox short
|име = Алгол
'''Алгол''' или '''бета Персеја''' ({{јез-лат|β Persei, β Per}}) је [[еклипсно променљива звезда|еклипсно]] [[променљива звезда|променљива]] [[звезда]] у [[Персеј (сазвежђе)|Персеју]], прототип [[ЕА тип еклипсно променљивих звезда|своје класе]] променљивих. Алгол је [[Dvojne i višestruke zvezde|трочлани звездани систем]]. Име звезде потиче од [[арапски језик|арапског]] назива ''Ra’s Al Ghul'', и значи „глава демона“, јер представља око [[Медуза (митологија)|Медузе]] чију главу држи [[Персеј]].<ref name="eaa">{{cite book|editor = Paul Murdin | year = 2001 | title = Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics | publisher = Institure of Physics Publishing |language = {{ен}} | id = ISBN 0-7503-0440-5 | page=5065}}</ref>
 
== Променљивост сјаја ==
Алгол је још у [[Стара Грчка|старој Грчкој]] био познат као „демонска звезда“, тако да је највероватније била позната варијабилност његовог сјаја.<ref name="eaa" /> Ипак, у савременом смислу, [[Ђеминијано Монтанари]] је својим посматрањима [[1669]]. године утврдио променљивост сјаја Алгола. [[Џон Гудрик]] је [[1782]]. измерио и период између два минимума — 2,867 дана. Идеја да Алгол чине две зведе, од којих она слабијег сјаја повремено помрачује главну звезду је постепено прихваћена, а своју коначну потврду је добила [[1889]]. године, када је [[Херман Фогел]] показао да је период којим варира радијална брзина Алгола једнак периоду смањења сјаја.<ref name="pae">{{cite book | title=Philip's Astronomy Encyclopedia | publisher=Philip's | year=2002 | isbn=0–540–07863–8 | editor=Patrick Moore| language = {{ен}} | page=427}}</ref> Читав процес, од почетка опадања сјаја до повратка на уобичајену вредност, траје свега неколико сати.<ref name="kaler">{{cite web | url=http://stars.astro.illinois.edu/sow/algol.html | title=Algol | accessdate=22. 1. 2013. | author=Kaler, Jim}}</ref>
 
Алгол има два минимума сјаја: примарни минимум се дешава када мање сјајна звезда заклони сјајнију, и видљив је голим оком ([[привидна звездана величина|магнитуда]] пада са 2,1 на 3,4); док се секундарни минимум јавља када сјајнија звезда заклони мање сјајну, али се тада магнитуда смањује за свега 0,06. Непосредно пре и после секундарног минимума долази до благог повећања магнитуде, што се објашњава рефлексијом светлости сјајније компоненте о слабију.<ref name="pae" />
 
== Примарна компонента ==
Примарна компонента (Алгол А), видљива голим оком ([[Привидна звездана величина|магнитуде]] 2,12) је звезда [[главни низ|главног низа]], [[Спектрална класификација|спектралне класе]] B8V, 100 пута луминознија од [[Сунце|Сунца]]<ref name="pae" /> (180 пута ако се посматра и зрачење у [[Ултраљубичасто зрачење|ултраљубичастом]] делу [[Спектар (физичка хемија)|спектра]]<ref name="kaler" />). Радијус Алгола А износи 2,89 радијуса Сунца, а маса 3,7 маса Сунца.<ref name="eaa" />
== Секундарна компонента ==
Секундарна компонента (Алгол B) је субџин спектралне класе K0IV, магнитуде 12,7.<ref name="simbad b">{{cite web | url=http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=Algol+b | title=ALGOL B -- Star in double system | publisher=Centre de Données astronomiques de Strasbourg | accessdate=29. 1. 2013.}}</ref> Алгол B је мање масе од Алгола А (0,81 маса Сунца) а даље је одмакла у [[Zvezdana evolucija|еволуционом]] смислу, што је дуго представљало енигму, јер масивније звезде брже еволуирају. Међутим, детаљним анализама је утврђено да је А звезда у почетку имала масу 2,5 маса Сунца, а B компонента 2,8, те да је током еволуције секундарна компонента одбацила своје спољашње слојеве, које је делимично преузела А звезда, а материјал масе око 0,8 маса Сунца је изгубљен.<ref name="eaa" /><ref name="kaler" />
 
Алгол A и B су чине близак двојни систем (удаљени су свега 0,05 [[Астрономска јединица|АЈ]]<ref name="kaler" />
), а раван у којој се крећу је нагнута на правац посматрања под углом од 82°, тако да се звезде само делимично заклањају, посматрано са Земље. Међутим, како је луминозност Алгола B само 3 пута већа од луминозности Сунца, то је довољно за наведену промену магнитуде.<ref name="pae" />
== Терцијарна компонента ==
[[СликаДатотека:Algol triple star system imaged with the CHARA interferometer.jpg|мини|десно|200п|Систем Алгола снимљен CHARA интерферометром]]
Трећа компонента, Алгол C, је откривена када је установљено да се период између два примарна минимума мења са временом. Установљено је да је период ове варијације око 680 дана. [[Руси|Руски]] [[астроном]] [[Аристарх Белополски]] је [[1906]]. године потврдио постојање Алгола C када је установио да варијације у спектралним линијама Алгола које потичу од промене у радијалној брзини такође имају период од 1,862 године суперпониран на основни период од 2,867 дана.<ref name="pae" />
 
Алгол C је звезда магнитуде 12,5, спектралне класе A7m.<ref name="simbad c">{{cite web | url=http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=Algol+c | title=ALGOL C -- Star in double system | publisher=Centre de Données astronomiques de Strasbourg | accessdate=29. 1. 2013.}}</ref> Масе 1,8 Сунчевих маса, Алгол C се налази на приближно 3 АЈ од Алгола А и B<ref name="kaler" />, што — посматрано са Земље — никад не износи више од 0”,1, због чега се не може разлучити визуелним методама.<ref name="pae" />
== Извори ==
{{извориreflist}}
 
== Види још ==
* [[Списак звезда по сјају]]
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Астрономија}}
{{Commonscat|Algol}}
* [http://www.skyandtelescope.com/observing/objects/variablestars/Minima_of_Algol.html Скрипта за рачунање времена минимума сјаја Алгола] на сајт Sky & Telescope
* [http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=Algol Алгол] у SIMBAD бази података
* [http://earthsky.org/brightest-stars/algol-the-demon-star Алгол, демонска звезда] (Earthsky Communications Inc.), укључује и анимацију која показује настанак примарног и секундарног минимума.
 
[[Категорија:Звезде]]
363.220

измена