Јапански правни систем — разлика између измена

'''Слично Кореји и Индокини''' (Вијетнаму, Лаосу и Камбоџи), '''[[Јапан''']] је још у раноме раздобљу своје историје потапо под снажан утицај високоразвијене кинеске културе. Први сачувани јапански закони показују велику сличност са законима кинсеске династије Танг. Само, јапански цареви нису успели да одрже неограничену власт. Од 12. века њима преостаје само религиозно-ритуална функција, док ефективну власт имају војни намесници појединих територија, шогуни, који све до краја 16. века воде међусобне ратове око превласти. Тада се успоставља наследни шогунат породице Токугава и то је раздобље унутрашњег мира и стабилности. И премда је током времена био изграђен свеобухватни правни систем, грађански спорови углавном поравнавани вансудским арбитражним путем унутар сваког сталежа.

Коначно, 1899. године цар је донео '''[[Устав''']] који је јапан претворио у уставну монархију по пруском узору, али са још присутнијим олигархијским елементима. У Доњи дом могли су посланике да бирају само имућни грађани, отприлике 2% целокупног становништва, док су Горњи дом могли да уђу једино племићи по рођењу или грађани којима је цар донео племићку титулу. Целокупна извршна власт била је неограничено у рукама цара, који је уз то имао и атрибуте божанства из старих времена. Да би '''[[Јапан''']] могао да укине одредбе "неједнаких уговора" по којима су странци у кривичним и грађанским стварима потпадали под надлежност конзуларних судова својих земаља, морао је да усвоји западно законодавство у тим областима. Зато је у земљу позван француски професор '''Боасанд''' да напише јапански кривични законик и законик о кривичном поступку. Он је тај посао обавио и 1880. гофине његови нацрти - под јаким француским утицајем - прихваћени су у Парламенту. Потом је '''Боасанд''' наставио да ради на нацрту грађанског законика. Отприлике у исто време, немачки професор Роеслер довија налог да састави трговачки законик. Боасанадов нацрт грађанског законика био је под утицајем француског Цоде[[Code цивил-аcivil]] са изузетком породичног и наследног права које је редиговала јапанска комисија. Оба нацрта подастрта су Парламенту на усвајање 1890. године. Но, тамо је дошло до оштре расправе између "конзервативаца" и "прогресиста", који је окончан тиме, што су оба нацрта повучена из парламентарне процедуре. Израда грађанског законика поверена је сада једној комисији сачињеној од тројице јапанских професора права. Та комисија поднела је 1896/98 нацрт који је, додуше, одавао извесне црте '''француског права''' и цоммон лањ-а, али се у битним тачкама ослањао на немаки Грађански законик. Само је у породичном праву и наследном праву било заступљено мноштво јапанских правних схватања, нарочито "породични систем", сличан српској задрузи и руском двору. Потом је 1898. годие донесен '''јапаски Грађански законик''', а годину дана касније Трговачки законик, који је једнако ослањао на немачки узор. Такође, судска организација и Грађански законик били су под немачким утицајем. Нарочито је јапански Законик о грађанском поступку увелико пуки превод истоименог немачког Законика.

После Другог светског рата, који је Јапан изгубио долази до утицаја цоммон[[common лањlaw]] права, нарочито права САД. '''Устав од 1946'''. показује тај уплив толико, што је у њему ојачан положај судске власти и што је уведен каталог '''људских права''' који судови непосредно примењују. Једнако је и кривично процесно право увелико ускрачено са правом САД, исто важи и за грађански поступак у коме је власт судије јако сужена, а заузврат широка иницијатива препуштена странкама и њихови м адвокатима. Да би се оживотворило ново уставно начело једнакости мушкарца и жене, морало је да се темељито мења породично и наследно право, те с тим у вези напусти јапански породични систем.