Скроб — разлика између измена

'''Скроб''' ({{јез-лат|amylum}}) је природни [[полисахарид]] опште формуле -{(C₆H₁₀O₅)n</sub>}-. Налази се у [[воће|воћу]], семенкама, корењу, кртолама и лишћу [[биљке|биљака]].<ref name="uh">{{Cite web |url=http://www.topforma.co.yu/ugljeni%20hidrati/ugljeni%20hidrati.html |title=Угљени хидрати |accessdate= 9. 2. 2008.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> То је један од основних састојака [[храна|хране]] и производе га искључиво биљке, којима скроб служи као резервна енергија. По улози и структури је сличан [[гликоген]]у који исту функцију обавља код [[животиње|животиња]].

 

 

Скроб представља смесу два полисахарида, [[амилоза|амилозе]] и [[амилопектин]]а. То су полимери моносахарида -{D}--[[глукоза|глукозе]], а разликују се у начину везивања глукозних јединица. Амилоза има једноставнију грађу. Чини је неколико хиљада мономера повезаних α(1→4) гликозидном везом у дуге ланце. Амилопектин је разгранат и састоји се од главног и бочних ланаца. Главни ланац чине молекули глукозе повезани α(1→4) гликозидном везом, док се на сваких 20-30 остатака јавља бочни ланац (исте структуре) спојен α(1→6) гликозидном везом. Скроб садржи око 1/5 амилозе и 4/5 амилопектина.<ref name="skrob">{{Cite web |url=http://eskola.chem.pmf.hr/odgovori/odgovor.php3?sif=770 |title=Скроб |accessdate= 9. 2. 2008.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

У хладној [[вода|води]], [[алкохол]]у и [[етар|етру]] скроб је нерастворљив, док у врућој води даје густ колоидни раствор (тзв. скробни [[лепак]]). Скробна зрнца имају карактеристичан облик за сваку биљку, а промер им износи 2-150 -{ηm}-. Састављена су од воде (10-20%), масних киселина и фосфолипида (0,5-0,8%), протеина (0,1-0,5%), пепела, фосфора и других елемената.

 

Под деловањем [[киселина]] и [[ензим]]а скроб се може потпуно разгадити у [[глукоза|глукозу]], а међупродукти ове реакције су декстрини и малтоза.

 

 

Асимилациони (примарни) скроб настаје у фотосинтетском ткиву биљака ([[хлоропласти]]ма). Примарни производ [[фотосинтеза|фотосинтезе]] је глукоза, али она се кондензује у нерастворљиви скроб. Током ноћи он се постепено разграђује и транспортује у друга [[Ткиво (биологија)|ткива]], а тамо се у [[амилопласти]]ма изграђују зрнца резервног скроба. Тај скроб је главни извор енергије у исхрани људи и домаћих животиња. Кртола [[кромпир]]а садржи око 30%, а [[пшеница|пшенична]] зрна и до 70 % скроба.<ref name="skrob"/>

 

 

Чисти изоловани скроб се добија из кромпира или житарица испирањем водом, а употребљава се у индустрији [[папир]]а (као [[лепак]]), у прехрамбеној индустрији (као средство за згушњивање и желатинизацију), у козметици ([[пиринач|пиринчани]] скроб као пудер), у текстилној, металној и фармацеутској индустрији, као реагенс за [[јод]] итд.<ref name="primena">{{Cite web |url=http://www.skrobara.co.yu/telo/srpski/wx-skrob.htm |title=Примена скроба |accessdate= 9. 2. 2008.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

 

 

Скробни сируп је густа течна безбојна маса, која се добија хидролизом скроба. Садржи 20-40% малтозе, 12-20% глукозе и до 35% декстрина. Употребљава се у производњи ликера и кондиторских производа.

{{reflist|2}}

 

{{Commonscat|Starch}}