Сергије Димитријевић — разлика између измена

Школовао се у Лесковцу а затим је студирао права и економију на [[Правном факултету у Београду]] између [[1930]]. и [[1934]]. године. Студије је наставио усавршавањем у Паризу на Институту високих студија међународних односа између 1935. и 1937. године. Био је руководилац партијске организације југословенских студената и представник [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у Балканском комитету између 1938. и 1939. године. Ухапшен је 1939, а рат је провео прво по логорима у Француској а затим у Бухенвалду (1944—1945). Након завршетка [[Други светски рат|Другог светског рата]] прво је радио у оргнаима власти у Лесковцу а затим је прешао у [[Београд]] где је радио као директор Економског института савезне владе од [[1946]] до [[1951]] године. На Правном факултету [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] предавао је политичку економију. Као сарадник Економског института током 50-их година је радио на докторској дисертацији Страни капитал у привреди бивше Југославије коју је одбранио [[1957]]. године. Од [[1955]]. до пензионисања [[1966]]. радио је у Историјском институту у Београду у звању научног сарадника и научног саветника.

Приликом изучавања српског социјалистичког покрета третирао је широк распон тема од библиографија социјалистичких писаца, издавања сабраних списа [[Радован Драговић|Радована Драговића]], [[Душан Поповић|Душана Поповића]], [[Димитрије Туцовић|Димитрија Туцовића]] и посебних студија о истакнутим личностима социјалистичког покрета ([[Андра Банковић]], [[Драгиша Лапчевић]], [[Радован Драговић]]). Дао је и две синтезе историје [[Социјалистички покрет у србији|социјалистичког покрета у Србији]] (1982) и Београду (1974). привредомПривреда старе Југославије била је само привремено Димитријевићево истраживачко интересовање. Поред дисертације написао је и неколико краћих радова са овом тематиком. Његова изучавања привредне историје неретко су идеолошки обојена. Уверен у исправност марксиситичке идеологије економском историјом се бавио са позиција радикалног крила социјалистичког покрета.

Посебно су значајна његова изучавања и сакупљања [[Српски средњовековни новац|српског средњовековног новца]]. У младости је отпочео прикупљање старог српског новца а [[Нуизматика|нумизматичке]] радове објављивао је од 1957. године. Велику збирку новца и пратеће документације оставио је [[Српска академија науке и уметности|САНУ]] обавезујући притом ову институцију да изда корпус српскго средњовеквоног новца. Димитријевић је откривао непозната врсте и варијанте, систематски их је објављивао и описивао, бавио се и читавим областима средњовековне нумизматике (бакарни новац, новац са контрамаркама, фалсификати и друго). Димитријевићеви радови имају фундаменталан значај за бављење српском средњовековном нумизматиком.

*Новац [[Лазар Хребељановић|кнеза Лазара]],»Багдала«1971

*Борба с Турцима под [[Никола Скобаљић|Скобаљићем]]:историја и предање,Лесковац,»Градски народни музеј« 1951