Димитрије Митриновић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 47:
ослобођења личности . Све класификације односа личности и људске расе су непотпуне . Већина његових текстова је разбацана по многим часописима широм Европе . Неки од познатијих су : Фројд насупрот Адлеру ( Фреуд версус Адлер ) , Значај Јунговог дела ( Тхе Импортанце оф Јунг 'с Ворк ) , Маркс и Ниче као историјска позадина Адлера ( Марк анд Ниетзсцхе беинг тхе Хисторицал Бацкгроунд оф Адлер ) , Начела генија ( Тхе Принциплес оф а Гениус ) , Царство снова ( Тхе Реалм оф Дреамс ) . Што се тиче поезије , коју је такође писао , вреди поменути дело " Естетске контемплације или одбрана разграђености " , издато за време његовог рада у Босанској вили , 1913. године . То дело с правом можемо назвати првим и јединим изданком српског футуризма . Творац је футуристичког манифеста у српској књижевности .
 
Убрзо после његове смрти (28 август 1953 у [[Municipal Borough of Richmond (Surrey)|Ричмонд]] ( данашња [[London Borough of Richmond upon Thames]])код [[Лондон]]а, [[Велика Британија]] ) , покренута је добротворна фондација Тхе Нев Атлантис при Универзитету у Бредфорду ( Тхе Университи оф Бредфорд ) , с циљем очувања и ширења идеја Димитрија Митриновића . Та фондација је и заслужна за објављивање многих његових текстова , постхумно . Збирка броји преко 4.500 списа писаних на енглеском , немачком , француском , као и српском језику . Садржи и неке од књига из његове приватне библиотеке . Колекција броји и многе раритете из тог али и још старијих времена . Сав тај материјал даје најбољи увид у то ко је заиста био Димитрије Митриновић и колико је широк спектар интересовања имао . Био је пасионирани филозоф , теоретичар политике , религије и езотерије . Универзитет Бредфорд је 1956. део његове заоставштине оставио библиотеци Београдског Универзитета , да би 2003. и 2004. године Београд донирао Бредфорду један део његових списа , у склопу сарадње два града .
 
У филозофском смислу , Митриновић је био окренут схватању нужности мирења источне и западне мисли . Он говори и пише о Свечовеку и Свечовечанству . Његов Свечовек мири Ничеовог натчовек и Богочовека православне мисли . Његово Свечовечанство је оно Једно , Целина . Свечовечанство је суштински садржано у Свечовеку . Суштину је видео у стапању Логоса и Софије , разума и просветљења и разложно указивао на нешто што је и тада било проглашавано утопијом - могућност уједињења хришћанства , ислама , јудаизма и будизма . Визија света као јединственог планетарног организма , под инстинске контролом људске врсте као најнапредније и самосвесне .