'''Јапански правни систем''' представља посебан спој европског, англоамеричког и јапанског националног права. [[Јапан]] је слично [[Koreja|Кореји]] и [[Индокина|Индокини]] ([[Вијетнам|Вијетнаму]], [[Лаос|Лаосу]] и [[Камбоџа|Камбоџи]])још у раноме раздобљу своје историје потпао под снажан утицај високоразвијене кинеске културе.
Линија 6 ⟶ 5:
== Развој ==
Коначно, [[1899]]. године цар је донео [[Устав]] који је јапан претворио у уставну монархију по пруском узору, али са још присутнијим олигархијским елементима. У Доњи дом могли су посланике да бирају само имућни грађани, отприлике 2% целокупног становништва, док су Горњи дом могли да уђу једино племићи по рођењу или грађани којима је цар донео племићку титулу. Целокупна извршна власт била је неограничено у рукама цара, који је уз то имао и атрибуте божанства из старих времена. Да би [[Јапан]] могао да укине одредбе "неједнаких уговора" по којима су странци у кривичним и грађанским стварима потпадали под надлежност конзуларних судова својих земаља, морао је да усвоји западно законодавство у тим областима. Зато је у земљу позван француски професор '''Боасанд''' да напише јапански кривични законик и законик о кривичном поступку. Он је тај посао обавио и 1880. гофине његови нацрти - под јаким француским утицајем - прихваћени су у Парламенту.
Потом је '''Боасанд''' наставио да ради на нацрту грађанског законика. Отприлике у исто време, немачки професор ''Роеслер'' довија налог да састави трговачки законик. Боасанадов нацрт грађанског законика био је под утицајем француског -{''[[Code civil]]''}- [[Нaполеонов кодекс]] са изузетком породичног и наследног права које је редиговала јапанска комисија. Оба нацрта подастрта су Парламенту на усвајање [[1890]]. године. Но, тамо је дошло до оштре расправе између '''''конзервативаца''''' и '''''прогресиста''''', који је окончан тиме, што су оба нацрта повучена из парламентарне процедуре. Израда грађанског законика поверена је сада једној комисији сачињеној од тројице јапанских професора права. Та комисија поднела је 1896/98 нацрт који је, додуше, одавао извесне црте ''француског права'' common law-a, али се у битним тачкама ослањао на немаки Грађански законик. Само је у породичном праву и наследном праву било заступљено мноштво јапанских правних схватања, нарочито "породични систем", сличан српској задрузи и руском двору. Потом је 1898. годиегодине донесен '''јапаски Грађански законик''', а годину дана касније Трговачки законик, који је једнако ослањао на немачки узор. Такође, судска организација и Грађански законик били су под немачким утицајем. Нарочито је јапански Законик о грађанском поступку увелико пуки превод истоименог немачког Законика.
