Раде Ћалдовић — разлика између измена

нема резимеа измене
м (ispravke)
| држава_смрти = [[СРЈ]]
}}
'''Раде „Ћента“ Ћалдовић''' (рођен [[6. октобар|6. октобра]] [[1950]]. на [[Звездара|Звездари]], у [[Београд]]у, убијен [[15. фебруар]]а [[1997]]. такође у [[Београд]]у) је, био познатије српски криминалац и, један од најближих сарадника [[Љубомир Магаш|Љубомира Магаша]]. Осуђиван је за изнуду новца, уцене, тешко разбојништво и крађу, а био је оптуживан и за кривично дело силовања.
 
== Биографија ==
Ћалдовић је рођен на [[Звездара|Звездари]], као друго дете у породици возача при полицији и домаћице. Имао је двојицу браће. Средином 1960-их породица се одселила у [[Земун]], у насеље „Марија Бурсаћ“. У то време је на упознао Љубомира Магаша, са којим је постао нераздвојан. Први пут је ухапшен 1967. године заједно са Магашем и Зораном Милосављевићем „Робијом“, под оптужбом за силовање. Због недостатка доказа, Ћалдовић и Милосављевић су пуштени на слободу, а Магаш је осуђен на затворску казну. Две године касније Ћалдовић се оженио. У марту 1971. године са Магашем и Дачом[[ко?]] је отпутовао у [[Италија|Италију]], у [[Милано]].
Раде Ћалдовић је рођен као друго дете у породици Милана и Божидарке Ћалдовић. Ћалдовићи су имали још два сина: старијег Момчила, званог Мошке, и најмлађег Драгана, званог Ћатана. Милан Ћалдовић је био возач при полицији, а Божидарка Ћалдовић домаћица. Средином 1960их породица се одселила у [[Земун]], у насеље „Марија Бурсаћ“.
 
Средином шездесетих на једној игранци у Дому омладине је упознао Љубомира Магаша, са којим је постао нераздвојан. Први пут је ухапшен 1967. године заједно са Магашем и Зораном Милосављевићем „Робијом“ због сумње да су силовали једну девојку. Због недостатка доказа, Ћалдовић и Милосављевић су пуштени на слободу, а Магаш је осуђен на две године и осам месеци затвора, које је одслужио у затвору у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. Две године касније оженио се својом дугогодишњом девојком Маријом.
 
У марту 1971. године заједно са Магашем и Дачом је отпутовао у [[Италија|Италију]], у [[Милано]].
 
== Европа ==
Раде ЋалдовићЋента је [[1972]]. године у [[Верона|Верони]] рањен у стомак.<ref>[http://gangstersinc.tripod.com/YugoPup2.html GANGSTERS INCORPORATED - YUGO PART 2], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> Убрзо после рањавања Ћента је отишао у Милано где се придружио Магашу и његовом клану који је тада бројао десетак чланова. У Италији се бавио оружаним пљачкама, укључујући и нападима на италијанскеиталијанских и аустријскеаустријских златарезлатара, због чега је у Риму доспео у затвор. Након изласка из затвора почетком [[1974]]. године Ћалдовић је отишаоодлази у [[Француска|Француску]], а наконодатле извесног временаубрзо у Немачку, у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурт]]. У немачкој полицији је вођен и под лажним именима која је користио, тј као Милован Булован из Зрењанина, Душан Вучетић, Живан Машињанин, Ђулијано Кастањола и Андреа Зуло. Немачка полиција га је почетком 1980их1980-их теретила за 37 кривичних дела, али због недостатка доказа је и даље остаоостајао на слободи. Због великог притиска који је долазио од стране полиције и новинара Раде, Ћалдовић је после ослобађајућих пресуда најчешће одлазио у Италију и [[Холандија|Холандију]], где је време проводио најчешће у коцкарским круговима.
 
При самом доласку у Холандију Ћалдовић је ушао у коцкарске кругове. Међутим, када је вођа црногорске групе Вељко Кривокапић на коцки изгубио од Ћалдовића двадесет хиљада немачких марака и скупоцен сат, а потом га уз претње пиштољем и људи око себе приморао да му све врати, Ћалдовић је у року од два дана извршио освету — Кривокапић је неколико дана касније убијен у једном бечком кафићу. Осумњичени за ово убиство, Раде Ћалдовић, Јусуф Булић и Љубомир Магаш, налазили су се у бекству. Међутим, на захтев Аустрије према оптужници која их је теретила за убиство из безобзирне освете и у Београду је издата потерница коју је потписао истражни судија
 
{{цитат|Дана 27. октобра 1978. године око десет сати у Бечу, Аустрија, у кафеу „Хаутпност“, улица Флајшмаркт број 28, лишили су живота Кривокапић Вељка, рођеног 1947. године у Фекетићу, општина Мали Иђош. И то из безобзирне освете што је овај, нешто раније хицем из пиштоља ранио Радета Ћалдовића Ћенту. То су учинили на безобзиран начин, тако што су Магаш и Булић држали Кривокапића, а Ћалдовић га ударао пуном винском флашом по глави, све док Кривокапић није престао да даје знаке живота}}<ref>Marko Lopušina, "Srpska mafija - Ko je ko" ISBN 86-7578-045-1</ref>:
 
ПриУ самомХоландији доласку у Холандијује Ћалдовић је ушао у коцкарске кругове. Међутим, када је вођа тзв. црногорске криминалне групе, иако рођен у Фекетићу, општина Мали Иђош, Вељко Кривокапић на коцки изгубио од Ћалдовића двадесет хиљада немачких марака и скупоцен сат, а потом га уз претње пиштољем и људи око себе приморао да му све врати, Ћалдовић је у року од два дана извршио освету — Кривокапићисти је неколико дана касније убијен у једном бечком кафићу. Осумњичени за ово убиство, Радесâм Ћалдовић, Јусуф Булић и Љубомир Магаш, налазили су се у бекству. Међутим, на захтев Аустрије према оптужници која их је теретила за убиство из безобзирне освете и у Београду је издата потерница.<ref>Marko којуLopušina, "Srpska mafija - Ko je ko" ISBN 86-7578-045-1</ref> Након извесног времена потерница је потписаообустављена истражнизбог судијанедостатка доказа да су учествовали у убиству Кривокапића.
Након извесног времена потерница за њима тројицом је обустављена због недостатка доказа да су учествовали у убиству Вељка Кривокапића.
 
Пошто се поново вратио у Немачку где је иначе бесправно боравио, Ћалдовић је поднео захтев за издавањеполитички политичког азилаазил. Немачке власти су то одбиле, па је Ћалдовићон одлучио да заједно са својим пријатељем Љубом Магашем приступи српском емигрантском „Равногорском покрету“ српске емиграције и тако проба да себи обезбеди стално боравиште на подручју СР Немачке. Велика потера немачке полиције за Ћалдовићем почела је оног тренутка када је 1981. године купио најновији и најскупљи модел [[мерцедес]]а „Бенз„Бенц 500СЛ“, тадашњегтадашњи аутомобилааутомобил године у Немачкој. То је побудило нове сумње јер Ћалдовић није био запослен, те званично није имао ни основне легалне приходе.
 
Године 1982. немачкаНемачка полиција је 1982. напокон ухапсила Радета Ћалдовића због сумње да је учествовао у изнуђивању новца од коцкарског клуба у улици Кајзештрасе у [[Минхен]]у. Пошто је ухапшен на делу, приликом пуцњаве немачка, полиција је имала довољно доказа да Ћалдовићага, као и његове сараднике, осуди на дугогодишњи затвор. Немачки „Шпигл“ је објавио да је напокон ухапшен главни рекеташ на подручју Минхена. „Шпигл“ је такође, тврдиојер да више готово и да нема италијанског и кинеског ресторана, пицерије и јавне куће која неније плаћаплаћала рекет осумњиченом. Због ових уцена с тешким разбојништвом, године 1985. Радегодине Ћалдовић је осуђен на затворску казну од три године и четири месеца затвора., Затворску казнукоју је издржаваоиздржао у затвору Ландсберг, у близиникод Минхена. Када је [[10. новембар|10. новембра]] [[1986]]. године испред Земаљског суда у Франкфурту убијен Љубомир Магаш, немачка полиција га је прогласила за новог „кума“ југословенског подземља.
 
По изласку из затвора крајем 1980их1980-их, да би добио дозволу за останак у Немачкој, Ћалдовић је склопио лажни брак са својом пријатељицом БргитБиргит. После извесног времена немачка полиција и даље је био на мети немачке полиције која га је сумњичила за неколико тешких крађа. Након тогаПреселио се преселио у Офенбах где је живео са својом породицом све док 1992. године није протеран из Немачке.
 
== Повратак у Београд ==
ЧимПо је протеран из Немачкепротеривању, Ћалдовић се вратио у [[Београд]], гдеа се није много задржавао пошто је убрзо морао даодатле одеотишао у [[Јужноафричка Република|Јужноафричку Републику]], у [[Јоханесбург]] на дуже. Када се поново вратио у Београд, започео је послове у Београду и [[Атина|Атини]] где је отворио фирму.
 
Исте године Раде Ћалдовић довођен је у везу са убиством [[Александар Кнежевић|Александара „Кнелета“ Кнежевића]], убијеног [[28. октобра]] [[1992]]. године у београдском хотелу „[[Хајат]]“. Кнежевић је мало пре убиства отео аутомобил „Крајслер Вранглер“ од Ћалдовићевог зета Миодрага „Мише“ Цветиновића. И сам Цветиновић је касније оптуживан за ово убиство.<ref>[http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2004-10-27&feljton=4264 Društvo | Novosti.rs], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>
 
Средином новембра 1993. године на Ћалдовића је извршен неуспели [[атентат]]. Наиме уУ паркираној „Лади“ непосредно поред Ћентиногњеговог „Мерцедеса“ активирана је експлозивна направа, али је Ћалдовић овог пута прошао само са лакшим телесним повредама. Од тог тренутка је ангажовао и неколико телохранитеља.
 
== Убиство ==
ЋентаУбијен у је убијен у ноћи 14. на /15. фебруар 1997. године.<ref>http://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Jul98/1107/1107_18.HTM Наша Борба: Масакр у ноћи Св. Валентина</ref> Непознати убица га је кроз бочно стакло изрешетао аутоматским оружјем, док је седео у свом возилу, у Француској улици у [[Београд]]у. Са њим је у колима убијена и Маја Павић, новинарка [[ТВ Пинк]] и венчана кума [[Светлана Ражнатовић|Светлане Ражнатовић]].
 
== Референце ==
Анониман корисник