Збијено звездано јато — разлика између измена

м
literatura; козметичке измене
м (Бот: Селим 47 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q11276)
м (literatura; козметичке измене)
[[СликаДатотека:A_Swarm_of_Ancient_Stars_-_GPN-2000-000930.jpg|мини|300п|десно|Јато [[М80]] је класичан пример збијеног јата. Налази се 28.000 [[светлосна година|светлосних година]] од Земље и садржи стотине хиљада звезда.]]
 
'''Збијено''' (или '''глобуларно, кугласто, затворено''') '''звездано јато''' је сфероидан скуп [[звезда]] који орбитира око средишта галаксије као њен [[сателит]]. Звезде у збијеним јатима су чврсто везане гравитацијом што даје јатима њихов карактеристичан сфероидан облик. Због утицаја гравитације, концентрација звезда у јату је велика и расте према средишту.
Иако збијена јата садрже неке од најстаријих звезда у галаксији, њихово порекло, као и улога у галактичкој еволуцији још није јасна. Чини се да се збијена јата значајно разликују од патуљастих елиптичних галаксија и да су створена у процесу стварања звезда у матичној галаксији, а не засебно као посебан скуп звезда.
 
== Историја посматрања ==
 
Прво откривено збијено јато је [[Месје 22|М22]]. Открио га је [[Абрахам Иле]], немачки астроном, 1665. године.<ref>{{cite web
}}</ref>
 
== Састав ==
[[СликаДатотека:M15 - Hubble 1998.jpg|300п|мини|Збијено јато [[Месје 15|М15]] снимљено Хабловим телескопом.]]
Збијена јата се састоје углавном од старих звезда с мало метала (у астрономији је то било који елемент тежи од хелијума). Звезде с мало метала се називају [[Популација II]]. Концентрација звезда у збијеним јатима је око 0.4 звезде по кубном [[парсек|парсеку]]. Концентрација у средиштима збијених јата може бити и до 1000 звезда по кубном парсеку.<ref>{{cite web
| last = Talpur | first = Jon | year=1997
| accessdate = 25. 4. 2007. }}</ref> Просечно збијено јато састоји се од око 100.000 звезда.
 
=== Егзотичне компоненте ===
 
Верује се да нека збијена јата с веома густим језгрима садрже црне рупе. Према посматрањима Хабловог телескопа, чини се да збијено јато [[Месје 15]] у свом средишту скрива [[црна рупа|црну рупу]] 4000 пута веће масе од [[Сунце|Сунца]]. У кугластом јату [[Mayall II]] у галаксији [[Месје 31|Андромеда]] вероватно се налази црна рупа масе 20.000 веће од Сунчеве.<ref>{{cite news
| doi=10.1086/115138 }}</ref>
 
=== ХР дијаграм збијених јата ===
[[СликаДатотека:M3 color magnitude diagram.jpg|мини|десно|300п|ХР дијаграм кугластог јата [[Месје 3|М3]]. Приметан је карактеристичан прелом криве код звезда магнитуде + 19 где звезде прелазе у напредније еволуционе стадијуме]]
[[ХР дијаграм]] збијених јата је график настао уцртавањем великог узорка звезда из збијених јата према апсолутном сјају и Б-В колор-индексу. Б-В индекс је разлика у сјају звезде у плавом и видљивом (зелено-жутом) светлу. Већи позитивни индекс значи да је температура звезде мања, а већи негативни индекс да је температура већа.<ref>{{cite web | title = Diagramma Hertzsprung-Russel | url = http://astrolink.mclink.it/hr.htm | access = [[22. август]] [[2009]] }}</ref><ref>{{citeCite book | author=A. Braccesi | title=Dalle stelle all'universo | publisher=Zanichelli editore | year= 2000 | id=ISBN 88-08-09655-6.}}</ref>
 
Све звезде у збијеним јатима су отприлике на једнакој удаљености од нас тако да се свим звездама [[привидни сјај]] разликује од [[апсолутни сјај|апослутног сјаја]] за једнак износ. Тачност ове тврдње је проверена поређењем блиских промењивих звезда типа [[RR Lyrae]] или [[цефеиде|цефеида]] у диску Галаксије са оним у збијеним јатима.<ref>{{cite journal
| accessdate = 26. 5. 2006. | doi = 10.1086/342528 }}</ref> и то је у великом контрасту с отвореним јатима који су стари десетак милиона година.
 
== Морфологија ==
 
Непознато је да ли су све звезде у збијеним јатима настале у приближно исто време или се ради о неколико таласа формације звезда који су се одигравали у року краћем од 100 милиона година. Збијена јата су настала у подручјима где је формирање звезда олакшано већом концентрацијом материјала.
Збијена јата се генерално гледајући чине сферним, али често су елиптичне због плимских сила које на њих делују.
 
=== Димензије ===
 
Сјај јата се правилно смањује удаљавајући се од језгра и удаљеност на којем је сјај пао за пола сматра се радијусом језгра. Радијус пола масе је онај радијус у којем је садржано пола масе јата. Плимски радијус је радијус у којем збијено јато својом гравитацијом утиче на остале звезде. Као пример може послужити [[Месје 3|М3]] чији је укупни видљиви пречник око 18', али има радијус пола масе од 1.12' и плимски радијус од 38'.
== Извори ==
{{reflist|2}}
* {{Cite book | author=A. Braccesi | title=Dalle stelle all'universo | publisher=Zanichelli editore | year= 2000 | id=ISBN 88-08-09655-6.}}
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Астрономија}}
{{Commonscat|Globular clusters}}
 
 
[[Категорија:Астрономија]]
1.572.075

измена