Мождани живци — разлика између измена

м
literatura
м (literatura)
м (literatura)
'''Мождани''' или '''лобањски живци''' ({{јез-лат|nn. craniales}}) су део [[периферни нервни систем|периферног нервног система]], а чине их групе моторних, сензитивних и мешовитих нервних влакана који инервишу мишиће и жлезде. Називају се лобањским или кранијалним нервима јер излазе из [[мозак|мозга]] (тачније можданог стабла) и напуштају лобањску дупљу кроз коштане отворе, канале и пукотине. Постоји тринаест парова ових [[живац]]а, који се означавају нулом и [[римски бројеви|римским бројевима]] (од -{I}- до -{XII}-). Њихови називи су одраз опште дистрибуције и функције.<ref>{{Cite book |author=Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић |title=Анатомија човека – глава и врат |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=2000 |id=ISBN 86-387-0604-9}}</ref><ref>{{Cite book |author=Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић |title=Дескриптивна и топографска анатомија човека |publisher=[[Научна књига]] |location=Београд, Загреб |year=1987}}</ref><ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref>
 
''Моторни лобањски живци'' ([[живац покретач ока|-{III}-]], [[трохлеарни живац|-{IV}-]], [[живац одводилац|-{VI}-]], [[помоћни живац|-{XI}-]] и -{[[подјезични живац|-{XII}-]]) полазе од моторних једара у можданом стаблу и спроводе надражаје (сигнале) ка [[попречно-пругасти мишић|попречно-пругастим мишићима]] на периферији. Њихова влакна чине дуги аксонски продужеци или неурити [[нервна ћелија|нервих ћелија]]. ''Сензитивни'' или ''чулни лобањски живци'' ([[крајњи живац|0]], [[мирисни живци|-{I}-]], [[видни живац|-{II}-]] и [[тремно-пужни живац|-{VIII}-]]) преносе информације у супротном смеру, односно од чулних органа на периферији до ганглиона. Одатле полазе тзв. постганглијска влакна која се завршавају у одговарајућем можданом центру, тј. у сензитивним једрима можданог стабла. Трећу скупину чине ''мешовити живци'' ([[трограни живац|-{V}-]], [[живац лица|-{VII}-]], [[језично-ждрелни живац|-{IX}-]] и [[живац луталац|-{X}-]]) који садрже и моторна и сензитивна нервна влакна. Поједини кранијални нерви ([[живац покретач ока|-{III}-]], [[живац лица|-{VII}-]], [[језично-ждрелни живац|-{IX}-]] и [[живац луталац|-{X}-]]) садрже и парасимпатичка влакна која припадају [[аутономни нервни систем|аутономном нервном систему]], а служе за инервацију [[глатки мишић|глатке мускулатуре]] и [[жлезде|жлезда]].<ref>{{citeCite book |author=Moore K |title=Clinically Oriented Anatomy |publisher=Lippincott Williams & Wilkins |year=2005}}</ref><ref>{{cite book |author=Марушић А |title=Анатомија човјека |publisher=Медицинска наклада |year=2002}}</ref>
 
Нервна влакна кранијалних живаца су подељена у пет функционалних група:
 
== Литература ==
* {{Cite book |author=Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић |title=Анатомија човека – глава и врат |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=2000 |id=ISBN 86-387-0604-9| ref = harv}}
* {{Cite book |author=Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић |title=Дескриптивна и топографска анатомија човека |publisher=[[Научна књига]] |location=Београд, Загреб |year=1987}}
* {{Cite book |author=Moore K |title=Clinically Oriented Anatomy |publisher=Lippincott Williams & Wilkins |year=2005}}
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена