Хозроје II — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м literatura
Autobot (разговор | доприноси)
м literatura
Ред 39:
 
== Хозројев успон и пад ==
Посредовањем Маврикија, Хозроје је враћен на престо. Маврикијева подршка Хозроју осигурала је једно време мир између Византије и Персије. Цар је чак поверио свог старијег сина Теодосија персијском владару када га је угрозио [[Фока (византијски цар)|Фока]], а овај је са своје стране држао Грке за телесну гарду и оженио се његовом ћерком Маријом.<ref name="WilliamSmith">{{Cite book |editor=William Smith.|title= Dictionary of Greek and Roman antiquities, Vol. 3|year= 1870| publisher= C.C. Little and J. Brown; [etc.]|location= Boston [London, printed] |language= {{en}}|pages=721}}</ref><ref>{{Cite book |first=Maria|last= Brosius|title= The Persians: an introduction|year= 2006| publisher= Routledge|location= London|language= {{en}}|pages=157-58}}</ref><ref>{{citeCite book |first=Baum|last= Wilhelm|title= Christian, queen, myth of love, a woman of late antiquity, historical reality and literary effect|year= 2004| publisher= Gorgias Press LLC.|location= New Jersey|language= {{en}}|pages=24-26}}</ref>
 
Међутим, када се Маврикијев убица Фока прогласио за цара, Хозроје је сазнавши за то дао византијског амбасадора бацити у тамницу. Потом је објавио Византији рат, наступајући као осветник убијеног цара.<ref name="WilliamSmith"/> Заправо, стваран разлог била је тежња да се успостави некадашња моћ изгубљена миром из 591. г.<ref>{{cite book |first= Michael|last= Whitby|title= Rome at war: AD 293-696|year= 2002| publisher= Osprey Publishing|location= Oxford & New York|language= {{en}}|pages=60-61}}</ref> Прве две године рата (603-605) прошле су једнолично, али је предност била несумњиво на страни Персијанаца. Године 605. отпочела је серија блиставих победа. Те године је пала Дара, јака тврђава са десне обале Еуфрата. Њеним падом сломљена је византијска погранична одбрана. Персијској војсци прокрчен је пут за Малу Азију. Запоседнути су Турабдин, Хесен-Кефас, Мардин, Кафертута и Амида (606), затим Кара, Ресена и Едеса (607), а напослетку (608) и Хијерапољ, Кенесерин, Берхеја (данас Алепо). Године 609. Персијанци су заузели Саталу и Теодосиопољ, опустошили Кападокију и угрозили Цезареју. Недуго потом заузели су Фригију и Галатију. Године 611. заузели су Антиохију и Апамеју, а Цезареја је након дуготрајне опсаде пала 612. године. Након тога, један за другим, уследили су падови Дамаска (613), Јерусалима (614), Пелузијума и Александрије (616). Халкедон је нападнут 616, а освојен наредне 617. године. Цариград се нашао директно угрожен са свих страна. Авари су подстицани да нападну из Тракије. Персија се простирала од Систана (источни Иран) до Босфора, и од Кавказа до Сијене (данас Асуан). Чак су се нека егејска острва, попут Родоса, потчинила њеној власти. <ref>{{cite book |first= George|last= Rawlinson|title= A Manual of Ancient History, from the Earliest Times to the Fall of the Sassanian Empire|year= 1880| publisher= The Clarendon press|edition=2nd edition|location= Oxford|language= {{en}}|pages=592-93}}</ref> Овај успех Хозроје је постигао захвљајући срчаношћу својих војника, али и Фокином лошем потезу при избору генерала који нису дорасли ситуацији и уклањању способног Нарзеса са места команданта.<ref name="WilliamSmith"/>
Ред 62:
* {{Cite book |first=Peter|last=Jackson|coauthors= Lockhart, Laurence|title= The Cambridge history of Iran, Vol. 6: The Timurid and Safavid periods|year= 2003| publisher= Cambridge University Press|location= Cambridge |language= {{en}}|pages=163-65| ref = harv}}
* {{Cite book |first= Farrokh|last=Kaveh|title= Shadows in the desert: ancient Persia at war|year= 2007| publisher= Osprey Publishing |location= Oxford & New York|language= {{en}}|pages=249-50| ref = harv}}
* {{Cite book |editor=William Smith.|title= Dictionary of Greek and Roman antiquities, Vol. 3|year= 1870| publisher= C.C. Little and J. Brown; [etc.]|location= Boston [London, printed] |language= {{en}}|pages=721| ref = harv}}
* {{Cite book |first=Maria|last= Brosius|title= The Persians: an introduction|year= 2006| publisher= Routledge|location= London|language= {{en}}|pages=157-58}}
* {{Cite book |first=Baum|last= Wilhelm|title= Christian, queen, myth of love, a woman of late antiquity, historical reality and literary effect|year= 2004| publisher= Gorgias Press LLC.|location= New Jersey|language= {{en}}|pages=24-26}}
 
== Спољашње везе ==