Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{bez_izvora}}
Нема описа измене
Ред 1:
{{Факултет
{{bez_izvora}}
| назив = Факултет ликовних уметности
{{Сређивање|||||Organizacije}}
| изворно = Академија ликовних уметности
'''Академија ликовних уметности у Београду''' је основана [[1937]], а од [[1973]]. године ради као Факултет ликовних уметности. Од оснивања до данас, у наставним процесима учествовало је преко 120 најугледнијих уметника са ових простора, од којих су 15 постали чланови [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] ([[Тома Росандић]], [[Љуба Ивановић]], [[Мило Милуновић]], [[Сретен Стојановић]], [[Зора Петровић]], [[Петар Лубарда]], [[Иван Табаковић]], [[Марко Челебоновић]], [[Недељко Гвозденовић]], [[Љубица Сокић]], [[Ђорђе Андрејевић Кун]], [[Стојан Ћелић]], [[Младен Србиновић]], [[Радомир Рељић]] и [[Никола Јанковић]]).
| лого =
| слика =
| опис_слике =
| мото =
| датум_оснивања = [[1973]]. ([[1937.]])
| тип = државни
| универзитет = [[Универзитет у Београду]]
| седиште_град = [[Београд]]
| седиште_држава = [[Србија]]
| декан = Милутин Драгојловић
| број_одсека = 4
| број_студената =
| број_запослених =
| број_наставног_особља =
| буџет =
| мрежно место = http://www.flu.bg.ac.rs
}}
'''Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду''' je назив који од [[1973]]. године носи [[Академија ликовних уметности у Београду]] (АЛУ), основана [[1937.]] године. Оснивање и данашњи рад факултета продужава уметничко школство у [[Србија|Србији]], које је институцијализиовано почело организованије да делује у другој половини [[19. век]]а. Од самог почетка, организација наставе одвијала се на три одсека: сликарском, графичком и вајарском. Данас, поред ова три, постоји и теоријски одсек.
 
Настава се одвија у пет зграда Факултета. Студенти на располагању имају излагачке просторе у 2 галерије: Галерији Факултета и Галерији ''"Излози"'', као и [[Библиотека|библиотеку]]. У оквиру Факултета ради и Центар за графику и визуелна истраживања и недавно основана Ливница. Деканат факултета се налази у Рајићевој улици, број 10.<ref>http://prijemni.infostud.com/Fakultet-likovnih-umetnosti/Beograd/100</ref>
Оснивачи и први професори АЛУ [[Петар Добровић]], [[Мило Милуновић]] и [[Тома Росандић]] су били школовани у иностранству (Париз, Беч, Фиренца, Минхен, Будимпешта) и својим искуствима утемељили су Београдску академију по узору на светске школе тог типа, али преузимањем само неких техничких и организационих искустава, пре свега у атељерском систему наставе. Од самог почетка, организација наставе одвијала се на три одсека: сликарском, графичком и вајарском.
 
== Историјат ==
 
Оснивачи и први професори АЛУ - [[Петар Добровић]], [[Мило Милуновић]] и [[Тома Росандић]] су били школовани у иностранству ([[Париз]], [[Беч]], [[Фиренца]], [[Минхен]], [[Будимпешта]]) и својим искуствима утемељили су Београдску академију по узору на светске школе тог типа, али преузимањем само неких техничких и организационих искустава, пре свега у атељерском систему наставе. Од самог почетка, организација наставе одвијала се на три одсека: сликарском, графичком и вајарском.
 
Прва дипломирани студенати Академије [[1949.]] године примљени су за асистенте. Од шездесетих година је програм факултета обогаћиван увођењем предмета и наставе везане за нове уметничке правце запошљавањем представника [[Апстрактна уметност|апстрактне уметности]] која је у то време била у процвату у [[Београд]]у. И у следећим деценијама је програм обогаћиван продужавањем овакве праксе, када су за сараднике у наставничком колективу примани представници ''нове фигурације'', затим ''новог [[Експресионизам|експресионизма]]'', а деведесетих година и ''нове београдске [[Скулптура|скулптуре]]''.
 
Након деведесетих година, просторни капацитети Факултета су проширени. ''Сликарски одсек'' се преселио у нову зграду, а адаптиран је и ''Вајарски одсек''. Развој факултета побољшао је програмске и организационе услове за едукацију студената уметника у [[21. век]]у.
 
Школске 2006/7. године уведена је [[Болоњска декларација]] на Факултет, поново је успостављена међународна сарадња у погледу интернационалне изложби, радионица и колонија, као и размени професора и студената.<ref>[http://www.arts.bg.ac.rs/rektorat/uu/download/FLU_publikacija.pdf -{Факултет ликовних уметности|Faculty of Fine Arts}-], Последњи пут приступљено 22.10.2013.</ref>
 
== Универзитет уметности ==
{{главни чланак|Универзитет уметности у Београду}}
 
Уметничка академија у [[Београд|Београду]] је основана [[1947.]] године, објединивши 4 уметничких високошколских установа које су до тада функционисале независно:
 
* Музичка академија (основана 1937. године)
* Уметничка академија (1937. године)
* Академија за примењене уметности (основана после Другог светског рата)
* Академију за позоришну уметност (основану после Другог светског рата)
 
[[1973.]] године Уметничка академија је променила назив у [[Универзитет уметности у Београду|Универзитет уметности]] и тиме постала други самостални београдски универзитет, а академије које су је чиниле су промениле називе, редом у:
 
* Факултет музичке уметности
* Факултет ликовне уметности
* Факултет примењених уметности
* [[Факултет драмских уметности у Београду|Факултет драмских уметности]]<ref>[http://www.arts.bg.ac.rs/rektorat/uu/?id=istorijatuu -{Универзитет уметности у Београду}-], Последњи пут приступљено 22.10.2013.</ref>
 
По подацима из [[2009.]] године<ref>[http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1545 -{Универзитет уметности}-], Последњи пут приступљено 22.10.2013.</ref>, данас на [[Универзитет уметности у Београду|Универзитету уметности]] студира око 1.800 студената и 240 постдипломаца.
 
== Студијски програми ==
 
Настава на Факултету ликовних уметности у Београду је организована у четири програма основних академских (у трајању од 3 године), [[мастер студије|дипломских академских - мастер]] (2 године), докторских академских (3 године) и специјалистичких академских студија (2 године):
 
* сликарски одсек
* вајарски одсек
* графички одсек
* теоријски одсек
 
== Угледни уметници бивши студенти ==
 
'''Академија ликовних уметности у Београду''' је основана [[1937]], а од [[1973]]. године ради као Факултет ликовних уметности. Од оснивања до данас, у наставним процесима учествовало је преко 120 најугледнијих уметника са ових простора, од којих су 15 постали чланови [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] ([[Тома Росандић]], [[Љуба Ивановић]], [[Мило Милуновић]], [[Сретен Стојановић]], [[Зора Петровић]], [[Петар Лубарда]], [[Иван Табаковић]], [[Марко Челебоновић]], [[Недељко Гвозденовић]], [[Љубица Сокић]], [[Ђорђе Андрејевић Кун]], [[Стојан Ћелић]], [[Младен Србиновић]], [[Радомир Рељић]] и [[Никола Јанковић]]).<ref>[http://www.flu.bg.ac.rs/# -{Службена страница Факултет ликовних уметности у Београду}-], Последњи пут приступљено 22.10.2013.</ref>
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Види још ==
 
* [[Универзитет уметности у Београду]]
 
== Спољашње везе ==
Линија 10 ⟶ 77:
* [http://www.flu.bg.ac.rs/ Службена страница Факултета ликовних уметности у Београду]
 
[[Категорија:Универзитет у Београду]]
[[Категорија:Универзитет уметности у Београду]]
[[Категорија:Градска општина Стари град (Београд)]]