Рејкјавик — разлика између измена

9.007 бајтова додато ,  пре 10 година
нема описа измене
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
{{bez_izvora}}
[[Слика:Reykjavik Aðflug Braut 19.JPG|thumb|Панорама Рејкјавика]]
{{Град на Исланду
'''Рејкјавик''' је главни град [[Исланд]]а. Има око 200.000 становника, што чини око 60% становништва Исланда. Рејкјавик се простире дуж полуострва са погледом на планине и [[Атлантски океан]]. Град се простире на површини већој од 200 километара и још увек се шири <ref>[http://www.visitreykjavik.is/ReykjavikCapitalArea.aspx Reykjavík Capital Area]</ref>.
| назив = Рејкјавик
| изворни_назив = {{јез-исл|Reykjavíkurborg}}
| слика = Reykjavik, Iceland-13July2011.jpg
| опис_слике = Поглед на Рејкјавик
| градска_застава = Flag of Reykjavik, Iceland.svg
| грб = Reykjavik Coat of Arms.svg
| држава = {{ИСЛ}}
| регион =
| локација = Reykjavikurborg map.png
| величина_мапе = 150п
| оснивање = [[870]].
| становништво = 120.165
| густина = 436,5
| агломерација = 201.847
| површина = 274
| надморска_висина = <!-- није обавезно -->
| гшир = 64.15
| гдуж = -21.933333
| веб-страна = [http://www.rvk.is/DesktopDefault.aspx/tabid-714 rvk.is]
| градоначелник = Хана Бирна Кристјансдотир
}}
'''Рејкјавик''' ({{јез-исл|Reykjavíkurborg}}) је главни и највећи град [[Исланд]]а. Овај град је најсевернији [[главни град]] на свету. Смештен је на југозападу [[Исланд]]а у заливу [[Факсаглоји]] на [[Атлантски океан|Атлантском океану]]. Рејкјавик се простире дуж полуострва са погледом на планине и [[Атлантски океан]]. Град се простире на површини већој од 200 квадратних километара и још увек се шири <ref>[http://www.visitreykjavik.is/ReykjavikCapitalArea.aspx Reykjavík Capital Area]</ref>. У граду живи око 113.000 људи (2003). У широј градској зони живи око 200.000 становника, што чини око 60% становништва Исланда.
 
== Географија ==
[[Слика:Reykjavik-localisation.png|мини|200п|лево|Мапа Рејкјавика]]
Рејкјавик се налази на југозападу Исланда. Најбогатији је и највећи град Исланда. Обално подручје Рејкјавика одликују полуострва, мореузи, увале и острва.
 
Током леденог доба, велики глечер је прекрио поједине делове града. Остали делови града су били под водом. На крају леденог доба, за време топлог периода, неке планине су биле острва. Висина нивоа мора може се препознати по седиментним стенама и по остацима шкољки. Тада је ниво мора био већи за 43 -{m}- него што је сада. Нека брда као што је Оксхјулиб су окарактерисана као острва. Планине су изгледале као кратери угашених вулкана који су били активни током леденог доба.
== Историја ==
 
Након леденог доба, глечер се повлачи и подручје где се данас налази град добија данашњи географски изглед. Рејкјавик је наставио да се обликује честим земљотресима и вулканским ерупцијама. Пример вулканске ерупције је ерупција која се догодила пре 4.500 година, када је лава из Блајфјол планине дошла до мора у ували Елибавогур.
Град Рејкјавик су 874. године основали [[Викинзи]]. Највише о насељавању може се сазнати у Књизи насељавања. Прву насеобину је формирао Игнолфур Арнарсон. Када је први пут дошао у залив, капетан Арнарсон је видео велики облак водене паре који се формирао изнад залива. Претпоставља се да је по томе Рејкјавик добио име јер Рејкјавик значи „Залив дима“ <ref>[http://www.znanje.org/i/i27/07iv07/07iv0712/istorija.htm "Залив дима"]</ref>.
 
Највећа река која тече кроз Рејкјавик је Еллиба, која је једна од непловних река. Река Еллиба се на исландском језику говори у множини зато што се непосредно пре ушћа дели. Еллиба можда није пловна река, али је једно од најпознатијих ловишта лососа у Европи. Највиша планина у близини Рејкјавика је Есја, висока је 914 метара.
Много година Рејкјавик je био oбична варошица, све док се краљевски благајник Скула Магнусон није заинтересовао и отворио радионице за прераду дрвета. Рејкјавик је тек [[1786]]. године стекао статус града, па се та година слави као година оснивања.
У 19. веку долази до жеље за независношћу, исландски парламент ''Алтинг'' поново је успостављен у Рејкјавику иако су [[Данци]] били противници истог. Успостављање парламента означило је да је Рејкјавик постао главни град Исланда. [[Исланд]] је коначно постао самосталан када је 1. децембра [[1918]]. године постао суверена држава под данском круном - Исландска краљевина.
 
== Економија ==
 
=== Клима ===
Током другог светског рата Рејкјавик је окупиран од стране [[Немци|Немаца]]. Економске последице биле су врло позитивне јер је доласком британских и америчких трупа изграђен аеродром Рејкјавик који је и данас у употреби. Отварањем аеродрома отворена су многа радна места, број становника се повећао и Рејкјавик је од села постао највећи град на Исланду.
[[Слика:Reykjavík séð úr Hallgrímskirkju.jpeg|мини|200п|лево|Поглед на град]]
Клима је претежно океанска, а град се налази на северном ободу у умереној зони.
 
Зиме су уобичајене, али температуре не падају претерано ниско зато што са мора долазе топле Голфске струје.
Рејкајвик је економски центар Исланда. Последњих десет година у Рејкјавику отворен је велики број компанија и три велике банке.
 
Лета нису претерано топла, температуре никада не иду превише високо. Рејкјавик није посебно мокар град, али у просеку 148 дана годишње пада киша. Суше су јако ретке иако се знају појавити у претерано топлим летима. Пролеће је најсунчаније годишње доба. Годишње има око 1.300 сунчаних сати.
== Географија ==
[[Слика:Reykjavik-localisation.png|мини|200п|лево|Мапа Рејкјавика]]
Рејкјавик се налази на југозападу Исланда. Најбогатији је и највећи град Исланда.
 
{{Клима града
Током леденог доба један део Рејкјавика био је прекривен великом леденицом, а други део је био прекривен морем. Висина нивоа мора може се препознати по седиментним стенама и по остацима шкољки. Тада је ниво мора био већи за 43 метра него што је сада. Нека брда као што је Оксхјулиб су окарактерисана као острва.
|Град_генитив= Рејкјавика
|Извор=[http://www.worldweather.org/097/c00189.htm worldweather.org], [http://qwikcast.weatherbase.com/weather/weather.php3?s=3040&refer= weatherbase.com]
| Јан_ср=-1 | Јан_ср_пад=76
| Феб_ср=1 | Феб_ср_пад=72
| Мар_ср=1 | Мар_ср_пад=82
| Апр_ср=3 | Апр_ср_пад=58
| Мај_ср=6 | Мај_ср_пад=44
| Јун_ср=9 | Јун_ср_пад=50
| Јул_ср=11 | Јул_ср_пад=52
| Авг_ср=11 | Авг_ср_пад=62
| Сеп_ср=7 | Сеп_ср_пад=67
| Окт_ср=4 | Окт_ср_пад=86
| Нов_ср=2 | Нов_ср_пад=73
| Дец_ср=0 | Дец_ср_пад=79
| Год_ср=4 | Год_ср_пад=800
| Јан_ср_мин=-3.0 | Јан_ср_макс=1.9
| Феб_ср_мин=-2.1 | Феб_ср_макс=2.8
| Мар_ср_мин=-2.0 | Мар_ср_макс=3.2
| Апр_ср_мин=0.4 | Апр_ср_макс=5.7
| Мај_ср_мин=3.6 | Мај_ср_макс=9.4
| Јун_ср_мин=6.7 | Јун_ср_макс=11.7
| Јул_ср_мин=8.3 | Јул_ср_макс=13.3
| Авг_ср_мин=7.9 | Авг_ср_макс=13.0
| Сеп_ср_мин=5.0 | Сеп_ср_макс=10.1
| Окт_ср_мин=2.2 | Окт_ср_макс=6.8
| Нов_ср_мин=-1.3 | Нов_ср_макс=3.4
| Дец_ср_мин=-2.8 | Дец_ср_макс=2.2
| Год_ср_мин=1.9 | Год_ср_макс=7.0
| Јан_а_мин=-16 | Јан_а_макс=10
| Феб_а_мин=-13 | Феб_а_макс=10
| Мар_а_мин=-13 | Мар_а_макс=10
| Апр_а_мин=-11 | Апр_а_макс=14
| Мај_а_мин=-7 | Мај_а_макс=19
| Јун_а_мин=0 | Јун_а_макс=19
| Јул_а_мин=1 | Јул_а_макс=24
| Авг_а_мин=1 | Авг_а_макс=19
| Сеп_а_мин=-4 | Сеп_а_макс=17
| Окт_а_мин=-7 | Окт_а_макс=14
| Нов_а_мин=-12 | Нов_а_макс=10
| Дец_а_мин=-14 | Дец_а_макс=10
| Год_а_мин=-16 | Год_а_макс=24
|}}
 
Након леденог доба земља је почела да изгледа као што изгледа данас. Рејкјавик је наставио да се обликује честим земљотресима и вулканским ерупцијама. Пример вулкансе ерупције је ерупција која се догодила пре 4.500 година, када је лава из Блајфјол планине дошла до мора у ували Елибавогур.
 
Највећа река која тече кроз Рејкјавик је Еллиба, која је једна од непловних река. Река Еллиба се на исландском језику говори у множини зато што се непосредно пре ушћа дели. Еллиба можда није пловна река, али је једно од најпознатијих ловишта лососа у Европи. Највиша планина у близини Рејкјавика је Есја, висока је 914 метара.
 
== Клима ==
 
Клима је претежно океанска, а град се налази на северном ободу у умереној зони.
 
Зиме су уобичајене, али температуре не падају претерано ниско зато што са мора долазе топле Голфске струје.
 
== Историја ==
Лета нису претерано топла, температуре никада не иду превише високо. Рејкјавик није посебно мокар град, али у просеку 148 дана годишње пада киша. Суше су јако ретке иако се знају појавити у претерано топлим летима. Пролеће је најсунчаније годишње доба. Годишње има око 1.300 сунчаних сати.
Град, односно насеље основао је [[Викинзи|викиншки]] староседелац [[Инголфур Арнарсон]] [[874]]. године. Оснивање града описано је у књизи ''-{Landnaama}-'', која се још назива и ''Књига насељавања''. Арнарсон је рекао да се за место насељавања одлучио помоћу традиционале [[Викинзи|викиншке]] методе; бацио је пар дрвених делова столице викиншког вође у [[океан]], а када је видео обалу населио је место где је море избацило дрвене делове. Насеље је добило име „Рејкјавик“ што у исландском значи „димни залив“ јер су се у његовој близини налазили термални извори и [[гејзир]]и.<ref>[http://www.znanje.org/i/i27/07iv07/07iv0712/istorija.htm "Залив дима"]</ref>. Касније је насеље напредовало захваљујући августинијанском реду и манастиру који је саграђен на оближњем острву [[1226]]. године.
 
Рејкјавик се не спомиње у историјским изворима све до [[18. век]]а. Много година Рејкјавик био oбична варошица, све док се краљевски благајник Скула Магнусон није заинтересовао и отворио радионице за прераду дрвета.
 
Половином [[18. век]]а месни предузетник је хтео да рашири привреду и лаку индустрију. У [[18. век]]у у граду је била изграђена хришћанска катедрала и град се развијао као трговачко и приморско средиште. [[1750е|1750их]] неколико мањих подузетника удружило се и основало прерађивачку индустрију [[вуна|вуне]]. То је представљало економски преокрет у развоју Рејкјавика. Остале важне делатности тог времена: [[риболов]], прерада руде сумпора, [[пољопривреда]] и [[бродоградња]]. Рејкјавик је тек 1786. године стекао статус града, па се та година слави као година оснивања.
 
У 19. веку долази до жеље за независношћу, исландски парламент "Алтинг" поново је успостављен у Рејкјавику иако су Данци били противници истог. Успостављање парламента означило је да је Рејкјавик постао главни град Исланда. Од [[1904]]. године град је добио звање главног града острва а [[1911]]. године је основан универзитет. Исланд је коначно постао самосталан када је 1. децембра 1918. године постао суверена држава под данском круном - Исландска краљевина.
 
=== Други светски рат ===
У јутро [[10. мај]]а [[1940]]. године, након немачке окупације [[Данска|Данске]], четири британска ратна брода допловила су до Рејкјавика и заузела луку. За неколико сати Рејкјавика је окупиран без отпора домаћег становништва. Чак су возачи камиона помогли окупаторима. Исландска влада је примила много захтева од британске владе, али их је стално одбијала. Ипак за време [[Други светски рат|Другог светског рата]] британски и амерички војници су саградили базу у Рејкјавику. Број војника је био једнак броју домаћег становништва. Економске последице биле су врло позитивне јер је доласком британских и америчких трупа изграђен аеродром Рејкјавик који је и данас у употреби. Отварањем аеродрома отворена су многа радна места, број становника се повећао и Рејкјавик је од села постао највећи град на Исланду.
 
=== Послератно стање и развој ===
[[Слика:Reykjavík séð úr Hallgrímskirkju.jpeg|мини|200п|десно|Поглед на град]]
У послератним годинама Рејкјавик бележи видљив развој. Становништво се сели из сеоских предела [[Исланд]]а и долази у Рејкјавик, услед побољшања квалитета живота. Млади људи долазе у Рејкјавик, да живе „Рејкјавишки сан“. [[1972]]. године Рејкјавик је био домаћин светског првенства у [[шах]]у између [[Боби Фишер|Бобија Фишера]] и [[Борис Спаски|Бориса Спаског]]. У последње две деценије [[20. век]]а Рејкјавик је постао значајан члан глобалне заједнице. [[1986.]] године одржан је рејкјавишки самит између [[Роналд Реган|Роналда Регана]] и [[Михаил Горбачов|Михаила Горбачова]].
 
== Демографија ==
Линија 40 ⟶ 111:
Рејкјавик је најмногољудији град на Исланду. Данашњи Рејкјавик је град са досељеницима из најмање 100 земаља. Најчешће етничке мањине су Данци, Филипинци и Пољаци.
 
У 2009. години странци су чинили 8% укупног броја становника. Поред имигрантних становника град недељно посети хиљаде туриста, студената и других привремених становника недељно. Бројни људи долазе у РејкјавиРејкјавик због бољег образовања.
 
Подручје ширег Рејкјавика чини шест општина. Највише људи живи у општини Копавогур, а најмање у Селтјарнесу.
 
== Економија ==
[[Категорија:Вики гимназијалац/Седма београдска гимназија]]
[[Слика:Iceland Reykjavík Port Whaling Ships.jpg|мини|200п|десно|Лука Рејкјавика]]
Рејкајвик је економски центар Исланда. Последњих десет година у Рејкјавику отворен је велики број компанија и три велике банке.
 
==Знаменитости ==
[[Слика:IcelandReykjavik ReykjavíkAðflug PortBraut Whaling Ships19.jpg|мини|200пJPG|десноthumb|ЛукаПанорама Рејкјавика]]
Најистакнутије знаменитости Рејкјавика јесу зграде Исландског универзитета, Национални музеј и Градски музеј на отвореном.
 
Линија 56 ⟶ 129:
Перлан је сигурно једна од најпознатијих зграда Рејкјавика. Ова мултифункционална зграда је уједно и ресторан и видиковац. Са балкона се види Рејкјавик и лука. Постављени телескопи имају информације на енглеском, француском, норвешком или немачком језику, па се може чути кратка прича о месту на језику који сте одабрали.
 
== Познате личности ==
== Референце ==
* [[Бјорк]]
{{извори}}
* [[Олаф Олафсон]]
 
== Фудбалски клуб ==
* [[Фјолнир Рејкјавик]]
 
== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
| commons = Reykjavík
| wikispecies =
| wiktionary =
| wikiversity =
| wikibooks =
| wikisource =
| wikiquote =
| wikinews = Рејкјавик
}}
{{википутовања|Reykjavík}}
* [http://www.rvk.is Град Рејкјавик]
* [http://www.tourist.reykjavik.is/ Туристичка презентација]
* [http://www.phallus.is/ Фалолошки музеј]
* [http://www.backman.is/mapofrvk/ Мапа града]
 
{{Европски главни градови}}
{{Европска престоница културе}}
 
[[Категорија:Градови на Исланду]]
[[Категорија:Регион Рејкјавик]]
[[Категорија:Европска престоница културе]]
 
{{Link FA|af}}