Преисторија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 46.17.120.18 (разговор) на последњу измену корисника BokimBot
Wow kako dosadno
Ред 5:
Временски период од тренутка када је праисторијски човек почео да израђује оруђе и оружје се дели према материјалу од кога је прављено и начину његове обраде на: старије камено доба ([[палеолит]]), средње камено доба ([[мезолит]]), млађе камено доба ([[неолит]]) и [[метално доба|метална доба]] ([[енеолит|бакарно доба]] или енеолит, [[бронзано доба]] и [[гвоздено доба]]).
 
Wow kako dosadno
== Дефиниција ==
У друштвима где се писмо скоро појавило, усмено преношење знања, са генерацију на генерацију, садржи извештаје о праисторијским временима.
 
За праисторију се може рећи да датира од настанка [[свемир]]а, иако се термин чешће користи за означавање периода када је било живота на [[Земља|Земљи]]; [[диносауруси]] се могу описати као праисторијске животиње, а [[пећински људи]] као праисторијски људи. Уобичајено контекст имплицира о ком се [[геологија|геолошком]] или [[систем три доба|временском]] периоду говори, на пример „праисторијски [[миоцен]]ски мајмуни“ имплицира на време од пре 23-5,5 милиона година раније или „средњо-палеолитски хомо сапијенс“ имплицира на време од пре 200.000-30.000 година.
 
Како по дефиницији праисторије нема писаних извора о праисторијским временима (или барем нема ниједног познатог који још увек постоји), информације које знамо о том временском периоду добијамо од наука као што су [[палеонтологија]], [[биологија]], [[палинологија]], [[геологија]], [[етноастрономија]], [[антропологија]], [[археологија]] и друге природне и друштвене науке. У друштвима где се писмо скоро појавило, усмено преношење знања, са генерацију на генерацију, садржи извештаје о праисторијским временима.
 
Овај термин је постао мање стриктно дефинисан у 20. веку како је граница између историје (интерпертација писаних и усмених сведочанстава) и других дисциплина постала мање оштра. Данашњи историчари се ослањају на доказе из многих области и не ограничавају се на историјски период и писане, усмене или друге симболички записане изворе, а такође термин историја се више користи него термин праисторија (нпр историја Земље, историја свемира). Ипак, ова подела је остала важна многим научницима, посебно у друштвеним наукама. Главни истраживачи о праисторији човека су археолози и антрополози који користе ископине, географска истраживања и научне анализе да открију и интерпретирају природу и понашање људи пре појаве писма или оних који немају писма.