Српски рјечник — разлика између измена

'''Српски рјечник''' је [[речник|рјечник]] чији је аутор [[Вук Стефановић Караџић]]. Пуно име гласило је „'''Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма'''“.

 

Вук у једном писму [[Лукијан Мушицки|Мушицком]] на питање како напредује издавање „Рјечника“ одговара: „Не да се. Али ће се дати!“. Вук у „Рјечник“ уводи шест слова: Ј из латинице (које се у латиници обиљежавало као -{ï}-), Љ, Њ, Ђ, Ћ и Џ. У овом издању „Рјечника“ нема слова Х. Вук је био за то да се оно избаци из азбуке јер је тврдио да се оно и не појављује у српском језику. Али, на инсистирање [[Лукијан Мушицки|Мушицког]] и Соларића унио је Х и Ф, и то како каже, само за туђе ријечи. У Рјечнику нема слова Х, али су неке ријечи написане са Х (архимандрит, архиђакон, захвалити, захватити...)

 

Предговор „Рјечнику“ је, у ствари, завршна Вукова ријеч која је упућена [[Милован Видаковић|Миловану Видаковићу]] и осталим Славено-Србима са којима је био у полемици дуго времена. Вук је предговор „Рјечнику“ написао у облику расправе у којој је писао да се нико прије Доситеја Обрадовића није сјетио да пише по својим правилима, већ је свако писао „по свом вкусу“. Он у даљем тексту заговара заједништво српског језика православаца и католика говорећи о „браћи римског закона који нам с радошћу руке пружају“. Разлоге који су га натјерали да изда „Рјечник“ навео је у једном одломку, којим се на неки начин може протумачити сав његов рад.

 

{{цитат|Ја сам из љубави к српскоме језику и из жеље да би му се што брже помогло, прије неколике године написао и издао на свијет „Писменицу српскога језика по говору простога народа написана“ само као мали углед како Србљи склањају имена и спрежу глаголе. Који су сумњали да што не знаду, могли су се чему и из ње поучити; а који мисле да све знаду, они ће се подерати онакви какви су, макар им неко написао сто најбољих граматика. Из којих сам узрока издао ону прву српску граматику, из онијех издајем и овај први Српски рјечник (и другу граматику).}}

 

Добар повод својим противницима да појачају нападе на њега дао је тим што је у „Рјечник“ унио велики број псовки. То је дјелимично урадио по наговору [[Јернеј Копитар|Копитара]] и [[Јакоб Грим|Јакоба Грима]]. Грим се веома интересовао за псовке у српском језику и у преписци са Вуком је тражио њихов еквивалент у њемачком. Напади на Вукову реформу нису престали ни након [[1847.]] која се рачуна као година Вукове побједе.

 

== Види још ==

 

== Спољашње везе ==

 

[[Категорија:Вук Стефановић Караџић]]