Списак активних космичких мисија — разлика између измена
Novi članak |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 12. март 2007. у 12:58
Свемирска летелица је возило које путује кроз свемир. Свемирске летелице могу да буду самосталне свемирске сонде или возила с људском посадом. Овај се израз користи и за вештачке сателите, који су израђени на сличан начин.
Садашње мисије
Телескоп Hubble
Телескоп Hubble је настао као заједнички пројекат NASA-е и ESA-е. Налази се у орбити око Земље, одакле снима галаксије и друге објекте. Иако није највећи телескоп на свету, добива најбоље слике јер на квалитети његових снимака не утиче Земљина атмосфера. Слике снима с 5 пута већом оштрином него најјачи телескопи на Земљи.
Voyageri
Две идентичне летелице Voyager 1 и Voyager 2 су летелице које су највише удаљене од Земље. У 25 година после њиховог лансирања које је било 1977. године, Voyageri су много даље од најудаљенијег планета Сунчевог система Плутонa. Они се сада приближавају подручју хелиопаузе – подручја на којем тела више не примају светлост и топлину са Сунца и ту почиње међузвездано путовање. Voyager 1 који је готово дупло удаљенији од Земље него што је то Плутон се гиба брзином од више од 17 км у секунди. Обе летелице још шаљу сигнале путем Deep Space Network. Примарна мисија је била истраживање Јупитера и Сатурна, а након тога Voyager 2 је био послат у истраживање Урана и Нептуна, а Voyager 1 даље према Плутону и крају Сунчевог система.
Телескоп Spitzer
Телескоп Spitzer је инфрацрвени телескоп, што значи да ради у инфрацрвеном делу спектра. Обични телескопи раде у видљивом делу спектра, али они не могу да виде иза облака плина и прашине који нам сметају да видимо даље према центру наше галактике или кроз нека друга за обичне телескопе невидљива подручја.
Телескоп за истраживање у инфрацрвеном спектру мора да буде смештен у Земљиној орбити јер Земљина атмосфера упија инфрацрвено зрачење тако да би било немогуће са Земље истраживати у инфрацрвеном делу спектра.
Инфрацрвени део спектра је онај део који ми осећамо као топлину па телескоп Спитзер мора бити охлађен на температуру близу апсолутне нуле. Како је температура свемира блиска апсолутној нули али ипак мало виша, телескоп се користи новим начином расхлађивања. Он се хлади са 360 литара текућег хелијума. С таквом количином хелијума би се могао да хлади 5 година.
Телескоп од 850 мм омогућава поглед у дубине свемира, а има и три инструмента високе осетљивости хлађена такође текућим хелијумом.
Mars Odyssey
Мars Odyssey је лансиран 7. марта. 2001. године, а циљ му је тражење воде на Марсу и истраживање Марса.
Mars Odyssey је лансиран на ракети Delta II са Кејп Канаверала на Флориди (након 53 минута су научници први пута примили Одисејеве сигнале), а до Марса је стигао 24. октобра 2001. Након зрачног кочења у трајању од 244 секунде, летелица је ушла 23. октобра 2001. у орбиту Марса (Mars Odyssey је могла да понесе и до 200 кг горива). Са прилично елиптичне орбите 201 км - 500 км летелица је доведена у кружну орбиту од приближно 400 км.
Током следећих месеци летелица се припремала за фазу маписања. Прво је требало развити антену за комуникацију која у промеру има 1,3 метра. Да би били сигурни да се антена добро развила, научници су преко ноћи проверавали могућност окретања антене у различите положаје.
Cassini-Huygens
Летелица Cassini је летелица која је лансирана са Земље на 7 година дугачко путовање до Сатурна и његових сателита. На себи носи ESA-ину сонду Huygens која се спустила на Титан и послала мноштво података.
Cassini је веома тешка летелица. Има масу од чак 5774 кг. Једине летелице теже од ње биле су Phobos 1 и ПPhobos 2. Више од 50% масе летелице отпада на гориво. Димензије летелице су: 6,7 м (висина) x 4 м (ширина). Cassini и Huygens готово су неактивни на путу до Сатурна. Изводе само провере система и целе летелице.
Марс ровери
Два Марсова ровера Spirit (Дух) и Opportunity (Шанса) на Марс су дошли још у јануару 2004. године. Њихова првотна мисија је требала да траје само 3 месеца, али ровери сјајно раде и њихова мисија већ траје више од 1,5 година.
Rover Spirit је тренутно на брдашцу Columbia Hills. Spirit је такође имао проблема, као што се то очекивало. На Марсу има много прашине и ветар је носи свуда наоколо. Како ровери раде на сунчеву енергију морају да имају соларне плоче. На њих се такође таложи прашина. Како све више има прашине на соларним плочама, ровери имају све мање енергије. Управо када се на соларним плочама ровера наталожи толико прашине да знатно смањи долазак енергије у ровера, прође покрај ровера мала пјешчана олуја и очисти плоче, тако да опет има максимум енергије. Један од озбиљнијих проблема је био када се Spiritu од много података претрпала меморија, тако да он више није "послушно" примао наредбе са Земље. Тај проблем се решило брисањем меморије. Још један од проблема је био блокирање предњег точка Spirita.
Opportunity' је слетео на посве супротној страни Марса. Када је Opportunity дошао до кратера Endurance, није било сигурно да ли је прихватљив ризик да Opportunity уђе у кратер јер можда неће моћи да изађе. Слично се и десило. Код првог покушаја изласка из кратера точкови су му проклизивали, да би на другом крају кратера успео да изађе. Opportunity је крајем 2005. опет упао (дословно) у проблеме. Наиме, прешао је преко много малих пешчаних дина, али једна дина је била мало већа од других. Покушао је да пређе преко ње али су му точкови упали у дину. Након месец дана се ипак успео да извуче дине.
Mars Express
Летелица Mars Express лансирана је 2. јуна 2003. уз помоћ ракете Sojuz-Fregat и при лансирању је имала масу од 1223 кг. Примарна мисија завршила је 30. новембра 2005. године. На себи носи 7 научних инструмената те сонду Beagle 2, која је нестала на површини Марса. Mars Express има димензије од 1,5 x 1,8 x 1,4 метара, а соларне плоче заузимају 11,4 м².
Chandra
NASA-ин Chandra опсерваториј Икс-зрака, лансиран 23. јуна 1999. године, је најсофистиранији опсерваториј Икс-зрака до сада изграђен. Постављен је у врло високу орбиту: на 300 пута вишој орбити је него Hubble тј. на висини вишој од 1/3 удаљености од Земље до Месеца. Chandra је дизајнован за истраживање-подручја јаких Икс-зрака као што су остаци експлозије звезде и има отприлике 50 пута већу резолуцију од досадашњих телескопа.
Mars Reconnaissance Orbiter
Mars Reconnaissance Orbiter је летелица за истраживање Марса. Када дође до њега постати ће његовим 4 вештачким сателитом. MRO ће истраживати подручја за слетање будућих ровера и летелица на Марс: Pheonix и Mars Science Labaratory.
Лансиран 12. августа 2005. године с ракетом Atlas V-401. До Марса је дошао за 7,5 месеци након 4 корекције путање, тј. у марту 2006. године. 6 мотора је горело 27 минута да би смањили брзину од 10450 км/k на 6800 км/k. Ушли су у јако елиптичну орбиту најближи Марсу на 300 км, а најудаљенији од Марса 45000 км. Касније је тачка где је најудаљенији од Марса била смањена на 450 км а око њега је обишла за 35 сати. За смањење брзине била је кориштена метода аеробракинга.
Galex
Galex је телескоп који је смештен у Земљиној орбити. Он истражује галаксије у ултравиолетном подручју све до 10 милијарди година у прошлост. Истраживања ће да помогну научницима да схвате еволуцију и настанак галаксија. Током 29 месеци Galex ће направити мапу галаксија у целом свемиру који ће помоћи у разумевању како су галаксије формисане.
Са осетљивим ултравиолетнимм сензорима, великом видном пољу и његовој позицији изнад атмосфере која упија ултраавиолетно зрачење, Galeks је најбољи телескоп који ради у УВ подручју. Galex може да детектује UV објекте који су милион пута слабијег сјаја него објекти које ми можемо да видимо у видљивој светлости. Galex такође може да види милијарде година у прошлост у свемир. Galex је релативно мали сателит. Његово примарно огледало је промера само 50 цм.
Smart 1
Летелица Smart 1 има задаћу истраживати ионски погон и тражити лед на Месечевом јужном полу. Лансиран је 27. септембра 2003. године у 23:14 сати, а у орбиту око Месеца је ушао 15. октобра 2004. Лансиран је с ракетом Ariane-5, с масом при лансирању од 367 кг. Мисија је завршила у 8 месецу 2006. године. Smart 1 је прва летелица овакве врсте. Његова прва примарна мисија је истраживање ионског погона. Друга мисија је истраживање нових технологија за летелицу и инструменте.
SOHO
SOHO је летелица која истражује Сунце и његов састав, те његово магнетско поље, соларни ветар и бакље, те истраживања дубље према језгру, испод короне.
SOHO је лансиран 2. октобра 1995. на ракети Atlas-II-АS у 8:08 сати. Уз помоћ највишег степена ракете је постављен у орбиту готово два сата након лансирања. Чак 4 месеца је SOHO путовао и намештао се у орбиту удаљену 1,5 милиона км од Земље. Мисија СОХО-а завршава у 2007. години.
Integral
Integral је летелица која има задаћу истраживати гама зраке те црне рупе, неутронске звезде, активне галактике, супернове, открити како су настали хемијски елементи те истражити мистериозне гама бљескове. Integral је лансиран 17. октобра 2002. године у 4:41 сати. Лансиран је уз помоћ ракете Proton, а маса летелице је била 4000 кг. Примарна мисија трајала је две године, затим се продужила још три године. Integral је летелица која са својим сензорима и инструментима твори најбољи опсерваториј гама зрака икада саграђен.
XMM-Newton
Летелица XMM-Newton је лансирана 10. децембра 1999. Мисија јој је трајала две године плус додатне четири. Лансирана је уз помоћ ракете Ariane 5 ca масом од 3800 кг. Постављена је у 48 сатну орбиту. Њена подручја истраживања су Икс-зраке изашле из црне рупе, својства експлодирајућих звезда, природа егзотичних објеката. XММ-Newton је посебна летелица. То је највећи научни сателит саграђен у ESA-и, i сa великим огледалима и осетљивим инструментима види најдубље у Икс-подручју. XММ-Newton контролише European Space Operations Centre (ESOC) у Дармштату, Немачка, користећи антене у Аустралији, Чилеу и Француској Гвајани.