Органска хемија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м literatura |
Disambiguated: амин → Amin (hemija) (2), етар → Етар (хемија), бор → Бор (хемијски елемент) using Dab solver |
||
Ред 33:
=== Растворљивост ===
Неутрална органска једињења су често [[Хидрофобност|хидрофобна]], другим речима она су мање [[растворљивост|растворна]] у води него у органским растварачима. У изузетке спадају органска једињења која садрже јонизабилне групе као и [[алкохол]]е, [[Amin (hemija)|амин]]е, и [[карбоксилна киселина|карбоксилне киселине]] ниске молекулске тежине код којих долази до [[водонична веза|водоничног везивања]]. Органска једињења су обично растворна у органским [[растварач]]има. Растварачи могу да буду било чисте супстанце попут [[диетил етар|етра]] и [[етанол|етил алкохола]], или смеше, као што су парафински растварачи, нпр. разни [[Петролетар|петролетри]] и бензини, или опсег чистих или помешаних ароматичних растварача добијених из [[нафта|нафте]] или катранских фракција путем физичке сепарације или хемијске конверзије. Растворљивост у различитим растварачима зависи од типа растварача и хемијске структуре органског једињења.
=== Особине чврстог стања ===
Ред 63:
* [[алкохол]]и
* [[фенол]]и
* [[
* [[Amin (hemija)|амин]]и
* [[амид]]и
* [[аминокиселине]]
Ред 123:
Неоргански стил привлачења је редак у органским реакцијама. Знатно чешћи узрок органских реакција је привлачење између наелектрисаног реагенса (катјона или анјона) и органског једињења које има [[дипол]]. Пример такве реакције је реакција између [[натријум цијанид]]а (соли -{NaCN}-) и [[карбонил]]ног једињења попут ацетона. Натријум цијанид се у раствору састоји од катјона натријума (-{Na}-<sup>+</sup>) и цијанатних анјона (-{CN}-<sup>-</sup>). Ацетон има карбонилну групу, -{C=O}- двоструку везу, која је поларизована јер је кисеоник [[Електронегативност|електронегативнији]] од угљеника. Негативни цијанидни јон привлачи позитивни крај карбонилне групе дипола. Није увек неопходно да реагенс буде наелектрисан. [[Амонијак]] такође реагује са ацетоном и у овом случају [[слободни електронски пар]] - пар који не учествује у везивање и који је концентрисан на атому азота ненаелектрисаног молекула амонијака - је привучен позитивним крајем карбонилног дипола.
Поларност може да проистекне и из [[Sigma veza|σ веза]]. Најелектронегативнији елемент [[Периодни систем елемената|периодног система]] је [[флуор]] и три атома флуора на електропозитивном [[Бор (хемијски елемент)|бор]]у производе парцијално позитивно наелектрисани атом бора путем поларизације σ везе. Негативни крај ацетонског дипола (атом кисеоника) привлачи атом бора у -{BF}-<sub>3</sub>. Бор је у [[13. група хемијских елемената|III групи]] периодног система и стога има шест електрона око себе у својим тровалентим једињењима. Празна орбитала атома не одбија електронима богате области других молекула, тако да атом кисеоника ацетон електростатички привучен ка парцијално позитивном наелектрисању и један од слободних електронских парова кисеоника може да формира везујућу интеракцију са празном орбиталом.
;Преклапање орбитала
Ред 140:
== Референце ==
{{reflist
== Литература ==
| |||