Црквенословенизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м literatura |
м literatura |
||
Ред 18:
Такав став је оправдаван тиме што је, приликом превођења [[Нови завет|Новог завета]], Караџић морао да задржи или посрби приближно двеста црквенословенских речи, јер у народном језику за њих није постојао еквивалент. Иста ситуација се догодила приликом писања Писменице српског језика (будуште време, винителни, дјејствителни глаголи, име суштествително, именителни, мјестоименије, падеж, правописаније, причастије, слитна, сујуз, точка) и [[Српски рјечник|Српског рјечника]] (мошти, општи, општина, свештеник, васкрснути, Ваведеније, Васкрс, васкрсеније, Богојављеније, бденије, моленије, поученије, приказаније, спасеније).<ref name=prav/>
Црквенославизми су имали значајну улогу у формирању [[хрватски језик|хрвастког језика]] заснованог на [[Чакавско наречје|чакавском наречју]].<ref>{{
== Употреба ==
Ред 33:
== Литература ==
* {{Cite book
* {{Cite book|
* {{Cite book|last=Величковић|first=Станиша|title=Интерпретације 1|publisher=ФИЛД|location=Београд|year=2010|isbn=978-86-88207-00-3|pages=359-361| ref = harv}}
[[Категорија:Црквенословенски изрази|*]]
| |||