Креатинин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 75:
Креатинин настаје спонтано (без деловања [[Ензим|ензима]]) у процесу метаболизма [[Kreatin|креатин]]а и [[фосфокреатин]]а из мишића. Мала количина потиче из [[Месо|меса]] унетог [[Исхрана|исхраном]].
Креатинин је од великог значаја за производњу енергије у мишићима.
'''Ниво креатинина у крви:''' ако се смањи филтрација у бубрезима (тј ако се смањи излучивање креатинина из организма), а продукција креатинина остане иста, концентрација у крви се повећава.
Ред 125:
* Смањен проток крви кроз бубреге због шока, дехидратације, болести срца, компликација дијабетеса
* Повећано ослобађање из мишића због повреде или дегенеративних процеса
* Када је повећан унос креатина као додатака у исхрани, ниво креатинина може бити виши у односу на ниво који би био да није узиман као суплемент.<ref>{{en}} Melvin H. Williams, Richard B. Kreider, J. David Branch, ''Creatine: The Power Supplement'', Human Kinetics, (1999) - 251.[http://books.google.rs/books/about/Creatine.html?id=BNA3sYQ38dIC&redir_esc=y books.google.rs] Приступљено 25. 10. 2013.</ref>
=== Клиренс креатинина ===
Клиренс креатинина показује колико бубрези ефикасно филтрирају мале молекуле из крви. Овај параметарт добија се на два начина;
* ''Израчунавањем из нивоа у крви и нивоа у 24 часовном урину.'' Уношењем тих вредности у једначину добија се клиренс креатинина. У рачун улазе и подаци о висини и тежини.
* ''Директним мерењем из прикупљеног
;Снижене вредности клиренса креатинина:
Ред 136:
* код других болести бубрега које нарушавају њихову функцију
*
Нивои креатинина у појединачном узорку урина немају референтне вредности и служе за процену излучивања других супстанци.
|