Википедија

Себри — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 19:
 
=== Власи ===
:''Не мешати са [[Власи (вишезначна одредница)|истоименим народима]]''.
У средњовековној српској држави '''власима''' се назива номадско становништво које се бавило сточарством [[Душанов законик]] помиње обавезе влаха (као и Законик цетињских влаха). Власи током времена постају друштвени слој који има посебан третман, није оптерећен феудалним даћама, већ плаћа одређени годишњи порез.
 
У средњовековној Србији ''власима'' се назива номадско становништво које се бавило [[сточарство]]м. Имали су исти статус као и меропси у погледу зависности од феудалног господара и везаности за њега, али су им обавезе биле другачије, што произилази из природе њиховог занимања.
Повлачењем дела српског живља испред [[Турци|Турака]] у [[15. век|XV]] в. у хрватске крајеве, те увећањем броја Срба који постају доминатно становништво у Далмацији и њеном залеђу, као и источној Славонији, и стварањем [[војна крајина|Војне крајине]] проширио се назив Власи, за Србе у Војној крајини. У време турских ратова и окупације Влах је увредљив назив за Србина, односно, православца.
 
Основна обавеза влаха је била напасање господаревог стада.{{Sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=46-47}} Поред ове обавезе, власи су такође морали давати дажбине у [[стока|стоци]], а морали су давати и посебну дажбину која се звала ''травнина''.{{Sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=46-47}} Травнина се спомиње и у члану 197. Душановог законика, који гласи: „којему властелину дође да зимује човек, да даје травнине од сто кобила кобилу, од сто оваца овцу с јагњетом и од сто говеда говече“. У случају потребе, власи су морали уступити своју стоку феудалном господару за превоз разних ствари.{{Sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=46-47}} Власи који су напасали господарево стадо, примали су за то накнаду у стоци. Ова накнада звала се ''белег'' или ''месечина''. Могуће је да су власи били у бољем положају од меропаха.<ref name="Марковић"/> Многи земљорадници су покушавали да промене занимање и да се баве сточарством. Феудалци су оваквој пракси покушавали стати на крај, из страха од осипања земљорадничке радне снаге.{{Sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=46-47}}
 
'''''Овај појам не треба мешати са''': називом за омању скупину народа романизованог порекла, које се бави сточарењем, [[Власи (сточари)|Власи]]ма. Такође, становништво романског порекла у далматинским градовима називало је брдске пастире и сеоско становништво уопште, Власима.''
=== Сокалници и сеоске занатлије ===
Правни положај сокалника и сеоских занатлија није могуће тачно утврдити на основу доступних извора.{{Sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=47}} [[Драгош Јевтић]] и [[Драгољуб Поповић]] наводе да су сокалници и сеоске занатлије имали обавезе исте врсте као и меропси, али и да су те обавезе биле мање по количини.{{Sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=47}} Постоје различита мишљења о томе шта је тачно било занимање сокалника. [[Стојан Новаковић]] и [[Александар Соловјев]] су сматрали да су сокалници били послуга на великим имањима која је углавном радила кухињске послове, а да су временом добијали и друге дужности.<ref name="Марковић"/> Јевтић и Поповић наводе да су сокалници, поред тога што су се бавили [[пољопривреда|пољопривредом]], радили и неке стручне послове због којих су им смањиване обавезе у земљорадњи.{{Sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=47}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Себри”