Дијастереоизомер — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Cite book)
м (Бот: исправљена преусмерења)
'''Дијастереоизомери''' (или '''дијастереомери''') су [[стереоизомерија|стереоизомер]]и који се не односе као предмет и лик у огледалу, тачније, то су сви стереоизомери који нису [[енантиомер]]и. Иако су [[Геометријска изомерија|геометријска]] и [[конформациона изомерија]] врсте дијастереоизомерије, појам дијастереоизомера се најчешће односи на једињења са два или више [[стереоцентар]]а. Дијастереоизомери се међусобно разликују по физичким (за разлику од енантиомера) и по хемијским особинама. Разлику у реактивности испољавају и према [[Хиралностхиралност (хемија)молекула|хиралним]] и према ахиралним реагенсима.
 
Једноставније постављено, да би два једињења била у дијастереоизомерном односу потребно је да се разликују по конфигурацији на бар једном стереоцентру, уз услов да је у једињењу присутно више од једног стереоцентра (у присуству само једног, два облика ће бити енантиомери). Дијастереоизомерија је посебно заступљена код једињења са већим број хиралних атома, као што су то [[угљени хидрат|угљени хидрати]], код којих је највећи број стереоизомера у дијастереоизомерним односима. [[Епимер]]и и [[аномер]]и су заправо специфични дијастереоизомери.
 
У доле датом примеру, приказана су четири теоретски могућа стереоизомера [[Винска киселина|винске киселине]]. Међутим, како је у горња два облика присутна [[раван симетрије]], они заправо чине један, оптички неактиван [[Мезомезо једињењеоблик|-{''mezo''}--облик]], који се са доња два облика односи као према дијастереоизомерима, услед различите конфигурације на другом, односно трећем угљениковом атому, редом. Доња два облика се међусобно односе као предмет и лик у огледалу, што их чини енантиомерима.
 
[[Датотека:Vinska kis stereoizomerija.PNG|500п|центар]]
363.220

измена