Предлог — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Предлози''' су непроменљиве помоћне [[реч]]и које стоје испред одређених [[падеж]]них облика самосталних речи и служе за означавање њиховог односа према другим речима у [[реченица|реченици]], као и за ближе одређивање тог односа.<ref>Станојчић, Ж. и Љ. Поповић, ''Граматика српскога језика'', Београд: Завод за уџбенике и наставна средства</ref>
 
Предлози углавном стоје испред [[именица]], личних [[заменице|заменица]] и других именских речи, које се налазе у одговарајућем [[падеж]]у. Предлози служе да прецизирају значења падежних облика, што значи да исти падеж у комбинацији са различитим предлозима поприма нова значења.
 
Предлози су: ''под, код, у, на, о, по, низ, уз, с(а), иза, од, до, пред, над, поред, између, после, пре, након, око, кроз, због, услед, из, ради, за, к(а), према...''
 
== Морфологија ==
НеколикоУ [[морфологија (лингвистика)|морфолошком]] смислу, већина предлога су немотивисане речи. Међутим, постоје и неправи предлози, који су настали од других врста речи, и то од [[прилози|прилога]] (''више, ниже, близу'') су у исто времеи [[прилозиименице|именица]] (''врх, дно, дуж''). Према њиховој функцији у реченици одређујемо када их можемо убројити у једнупредлоге, а када у другу врсту речи. Кад стоје уз неки облик [[именица|именице]] или [[заменица|заменице]], оне су предлози (''Више'' главе копље пободено. — ''Ниже'' куће је овећа башта. — Он станује ''близу'' вас.). Кад одређују [[глагол]]е, онда су прилози (Попели су се ''више''. — Спустите греду ''ниже''. — Он станује ''близу''.). Ако се јављају као самосталне речи, то су именице (''врх, дно, дуж'').
 
Међу правим и неправим предлозима јављају се и просте и сложене речи. На пример, предлози ''над'' и ''изнад'' су прави предлози, при чему је први проста реч, а други сложена. Исти је случај са неправим предлозима ''дуж'' и ''уздуж''.
 
Код појединих предлога јавља се [[непостојано а]] (''к, ка; с, са; низ, низа''). Да ли ће се предлог завршити [[сугласник]]ом или [[самогласник]]ом зависи од [[глас]]а којим почиње наредна реч. Ако се ради о истом или [[фонетика|фонетски]] веома сличном гласу, предлог ће се завршити самогласником ''а''. У осталим случајевима се он по правилу губи.
 
== Однос предлога према другим речима у реченици ==
Линија 14 ⟶ 23:
*намена (књиге су купљене ''за'' најбоље ђаке).
 
== Остале употребе предлога ==
Предлози су: ''под, код, у, на, о, по, низ, уз, с(а), иза, од, до, пред, над, поред, између, после, пре, након, око, кроз, због, услед, из, ради, за, к(а), према...''
Сем тога, неколикоНеколико предлога се употребљава као [[речца]]. To су предлози: ''осим, до, место''. На пример: У целоме селу нико није остао ''осим'' једне деведесетогодишње бабе (овде је предлог ''осим'' употребљен са значењем речи за изузимање: ''једино, само''). — To нико не може пронаћи ''до'' ти (тј. ''једино'' ти). — Гонили су их ''до'' на границу (''до'' у смислу ''управо, чак''). — Наоружали су се најпре вилама, грабуљама и косама ''место'' ватреним оружјем (''место'' са значењем ''а не'').
 
Неколико предлога (''више, ниже, близу'') су у исто време [[прилози]]. Према њиховој функцији у реченици одређујемо када их можемо убројити у једну, а када у другу врсту речи. Кад стоје уз неки облик [[именица|именице]] или [[заменица|заменице]], оне су предлози (''Више'' главе копље пободено. — ''Ниже'' куће је овећа башта. — Он станује ''близу'' вас.). Кад одређују [[глагол]]е, онда су прилози (Попели су се ''више''. — Спустите греду ''ниже''. — Он станује ''близу''.).
 
Сем тога, неколико предлога се употребљава као [[речца]]. To су предлози: ''осим, до, место''. На пример: У целоме селу нико није остао ''осим'' једне деведесетогодишње бабе (овде је предлог ''осим'' употребљен са значењем речи за изузимање: ''једино, само''). — To нико не може пронаћи ''до'' ти (тј. ''једино'' ти). — Гонили су их ''до'' на границу (''до'' у смислу ''управо, чак''). — Наоружали су се најпре вилама, грабуљама и косама ''место'' ватреним оружјем (''место'' са значењем ''а не'').
 
Предлози се могу употребити и уз [[прилози|прилог]]е за време: лани, зимус, летос, јесенас, ономадне, синоћ, јутрос, јуче, данас и сл. (Чекам овде ''од'' ономадне, ''од'' синоћ ''до'' јутрос. — ''Од'' лани није био код своје куће.), а и уз понеке [[реченица|реченице]] (Ништа друго и не зна ''сем'' да чини замерке другима. — ''Уместо'' да призна своју грешку, он је приписује другима).