Екосистеми мора — разлика између измена

[[Датотека:Riffbecken4.jpg|180п|десно|слика]]
 
Morsko dno do dubina od oko 50m mozda je najpovoljnije mesto za zivot.U ovoj zoni ima dovoljno svetlosti, toplote, kiseonika, mineralnih materija i hrane za zivot svih organizama koji sacinjavaju biocenozu mora.Dejstvo talasa nije tako snazno kao na obali, a pritisak zbog malih dubina nije tako veliki kao u najdubljim delovima mora. Morske struje stalno mesaju vodu. Osim toga, raznovrsni tipovi podloge - kamen, pesak ili mulj - cine morsko dno jos raznovrsnijim tipom stanista. Zbog toga je zivotna zajednica morskog dna u zoni do 50m najbujnija i najraznovrsnija. Na morskom dnu zive mnogobrojne vrste algi, malogrojne biljke cvetnice, mnogobrojni sundjeri, kopali, morske sase, crvi, rakovi, puzevi, skoljke, glavonosci i ribe.
Морско дно до дубине од око 50-{m}- је најповољније место за живот. У овој зони има довољно [[светлост|светлости]], [[топлота|топлоте]], [[кисеоник|кисеоника]], минералних материја и хране за живот свих организама који сачињавају биоценизу мора.
 
Дејство [[Водени талас|таласа]] није тако снажно као на обали, а [[притисак]] због малих дубина није тако велики као у најдубљим деловима [[море|мора]]. Морске струје стално мешају воду. осим тога, разноврсни типови подлоге - [[камен]], [[песак]] или [[муљ]] - чине морско дно још разноврснијим типом [[биотоп|станишта]]. Због тога је животна заједница морског дна у зони до 50-{m}- најбујнија и најразноврснија.
 
 
На морском дну живе многобројне врсте '''''[[алга|алги]]''''', '''''малобројне цветнице''''', '''''[[сунђери]]''''', '''''[[корали]]''''', '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[црв|црви]]''''', '''''[[ракови]]''''', '''''[[пужеви]]''''', '''''[[шкољке]]''''', '''''[[главоношци]]''''', '''''[[бодљокошци]]''''' и '''''[[риба|рибе.]]'''''
 
 
== Животна заједница слободне воде ==
13

измена