Иво Ћипико — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 20:
== Биографија ==
Слично [[Медо Пуцић|Меду Пуцићу]], [[Матија Бан|Матији Бану]], [[Валтазар Богишић|Валтазару Богишићу]], [[Марко Цар|Марку Цару]] и неким другим српским књижевним и културним радницима из западних крајева, Иво Ћипико је био [[Срби]]н [[католик]]. Он потиче из латинске [[патрицији|патрицијске]] породице ''-{Cippico}-'' пореклом из [[Рим]]а, у којој су од давнина неговани хуманистичка традиција и књижевни рад. Један од његових предака био је чувени Кориолан Ћипико ({{јез-лат|Coriolanus Ceppio}}), хуманиста и новолатински писац [[15. век]]а. У „Ћипиковој палати“ у [[Трогир]]у пронађена је средином [[16. век]]а „Трималхионова гозба“, једини сачувани део из романа „Сатирикон“ римског писца [[Петроније|Петронија]]. С падом [[Млетачка република|Млетачке републике]] породица Ћипико почела је сиромашити и приближавати се обичном народу, па је мајка Ива Ћипика била пучанка.
Рођен у [[Каштел Нови|Каштел Новом]], између [[Сплит]]а и [[Трогир]]а, Ћипико је још из детињства понео дубоку приврженост слободном, неспутаном животу у природи и снажну симпатију према тежацима и тежачком животу.<ref name="Деретић"/> Обе склоности су одиграле значајну улогу у животу и у делу овог писца. Кад су га као дечака дали у [[фратар]]ску гимназију у [[Сињ]]у, он је, не могавши да издржи крутост и стегу школског режима, побегао из семеништа и определио се, не случајно, за [[шумарство|шумарски]] позив. Семениште га је одвајало од природе, затварало га у мртве [[догма|догме]] и беживотни [[морал]], а шумарски позив га је вратио [[природа|природи]] и омогућио му да живи с народом.
Ред 29:
== Стваралаштво ==
Први, младалачки покушаји, неколико [[песма|песама]] и једна [[цртица]], без стварне вредности,
Његова остала дела излазила су у српским културним центрима, и то [[ћирилица|ћирилицом]]. Објавио је још четири књиге приповедака, „Са јадранских обала“ ([[1900]]), „Са острва“ ([[1903]]), „Крај мора“ ([[1913]]) „Прељуб“ ([[1914]]), два [[роман]]а, „За крухом“ ([[1904]]) и „Пауци“ ([[1909]]), два драмска покушаја, „На Граници“ и „Воља народа“, оба без стварне вредности, потом [[мемоари|мемоарску]], ратну [[проза|прозу]], инспирисану Балканским и Првим светским ратом, „Утисци из рата“, „На помолу“, „Из ратних дана“ [[1912]]—[[1917]], „Из солунских борби“, „Из ратног дневника“, чија је вредност претежно документарна и [[журналистика|журналистичка]].
|