Екосистеми мора — разлика између измена

плашим се да ово није сређивање
Нема описа измене
(плашим се да ово није сређивање)
Могуће је разликовати и заједнице на каменитим, муљевитим, песковитим или шљунковитим морским днима.
 
== '''ZivotneЗоне zajedniceу moraЈадранском мору''' ==
{{...}}
 
U odnosu na dubinu morske vode i prirodu morskog dna, koji predstavljaju najznacajnije faktore koji odredjuju sastav i strukturu morskih biocenoza, razlikuju se zajednice u zoni stalnog udaranja talasa o obalu, zajednice u zoni plime i oseke, kao i zajednice plitkih, dubinskih i najdubljih delova mora.
 
== Зона сталног ударања таласа о обалу ==
 
Граница између [[море|морске]] и [[копно|копнене]] животне средине може бити веома различита. На местима где се из мора одмах издижу мање или веће вертикалне [[стена|стене]] морски таласи стално ударају у обалу, отежавајући живот [[организам|организмима]].
Тамо жива бића морају бити прилагођена да повремено живе у условима ваздушне, а повремено у условима [[вода|водене]] средине. Стално ударање снажних таласа прети становницима ових [[биотоп|станишта]] да буду одвојени од подлога и однети у дубље делове мора.
Због тога су се жива бића на оваквим стаништима прилагодила да се ефикасно причврсте за стеновиту подлогу, као и на повремену сушу.
 
 
У овој зони живе многобројне '''''[[алге|слузаве модрозелене алге]], [[пуж|пужеви]] литорине,''''' као и '''''[[Ракови|ракови]] витичари''''' и '''''мокрице.'''''
Na mestima gde se iz mora strmo izdizu manje ili vece stene, morski talasi stalno udaraju o obalu otezavajuci zivot tamosnjim organizmima, koji moraju biti prilagodjeni da povremeno zive u uslovima vazdusne, a povremeno u uslovima vodene sredine.Stalno udaranje snaznih talasa preti stanovnicima ovih stanista da budu odvojeni od podloge i odneti u dublje delove mora.Zbog toga su se ziva bica na ovakvim stanistima prilagodila na povremenu susu i stekla sposobnost da se efikasno pricvrste za stenovitu podlogu.U ovoj zoni zive mnogobrojne sluzave alge, puzevi litorine, kao i rakovi viticari i mokrice. Modrozelene alge imaju klizavo i elasticno sluzavo telo koje znacajno ublazava udare talasa.Sluz cuva osetljiva tela albi od isusivanja u vreme kada se stene nalaze na suvom.
 
== Зона плиме и осеке ==
[[Датотека:Dakuma.jpg|200п|десно|слика]]
 
Зона плиме и осеке је станиште на коме владају тешки услови за живот, а основни проблем на овим [[биотоп|стаништима]] је ритмично повлачење [[море|морске воде]] и потпуно исушивање [[обала|обале]], која је у периоду осеке изложена јакој [[Сунце|Сунчевој]] [[светлост]] и високој [[температура|температури]]. У време осеке концентрација [[соли]] постаје велика због испаравања [[вода|воде]], па је и велика заслањеност проблем који живи организми у овој зони морају да реше. Bez obzira na ove probleme ,zivot u zoni plime i oseke ima i svojih povoljnosti.
 
У ову зону [[плима]] редовно доноси свежу морску воду са новим количинама хране у облику [[планктон|планктона]], а осека редовно односи у море отпадне материје, [[јаја]] и [[ларва|ларве]] становника обале.Zbog toga je zivi svet u zoni plime i oseke bogatiji i raznovrsniji od zivog sveta u zoni stalnog udaranja morskih talasa.
У време осеке концентрација [[соли]] постаје велика због испаравања [[вода|воде]], па је и велика заслањеност проблем који живи организми у овој зони морају да реше.
 
У ову зону [[плима]] редовно доноси свежу морску воду са новим количинама хране у облику [[планктон|планктона]], а осека редовно односи у море отпадне материје, [[јаја]] и [[ларва|ларве]] становника обале.Zbog toga je zivi svet u zoni plime i oseke bogatiji i raznovrsniji od zivog sveta u zoni stalnog udaranja morskih talasa.
 
 
У зони плиме и осеке живе многобројне '''''[[алге|мрке и зелене алге]]''''', '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[пуж|пужеви]]''''', '''''[[шкољка|шкољке]]''''' и '''''[[Ракови|ракови.]]'''''
 
[[Датотека:Riffbecken4.jpg|180п|десно|слика]]
 
ЗонаМорско слободне воде, од површинедно до дубинадубине од око 50-{m}-, представљаје повољнонајповољније место за живот. ИУ овдеовој зони има довољно [[светлост|светлости]], [[топлота|топлоте]], [[кисеоник|кисеоника]], минералних материја и хране за живот најразличитијихсвих организама који сачињавају биоценизу мора.
Morsko dno do dubina od oko 50m mozda je najpovoljnije mesto za zivot.U ovoj zoni ima dovoljno svetlosti, toplote, kiseonika, mineralnih materija i hrane za zivot svih organizama koji sacinjavaju biocenozu mora.Dejstvo talasa nije tako snazno kao na obali, a pritisak zbog malih dubina nije tako veliki kao u najdubljim delovima mora. Morske struje stalno mesaju vodu. Osim toga, raznovrsni tipovi podloge - kamen, pesak ili mulj - cine morsko dno jos raznovrsnijim tipom stanista. Zbog toga je zivotna zajednica morskog dna u zoni do 50m najbujnija i najraznovrsnija. Na morskom dnu zive mnogobrojne vrste algi, malogrojne biljke cvetnice, mnogobrojni sundjeri, kopali, morske sase, crvi, rakovi, puzevi, skoljke, glavonosci i ribe.
 
Дејство [[Водени талас|таласа]] није тако снажно као на обали, а [[притисак]] због малих дубина није тако велики као у најдубљим деловима [[море|мора]]. Морске струје стално мешају воду. осим тога, разноврсни типови подлоге - [[камен]], [[песак]] или [[муљ]] - чине морско дно још разноврснијим типом [[биотоп|станишта]]. Због тога је животна заједница морског дна у зони до 50-{m}- најбујнија и најразноврснија.
== Животна заједница слободне воде ==
 
Зона слободне воде, од површине до дубина од око 50-{m}-, представља повољно место за живот. И овде има довољно [[светлост|светлости]], [[топлота|топлоте]], [[кисеоник|кисеоника]], минералних материја и хране за живот најразличитијих организама.
Због основних проблема у овој животној заједници као су: како не потонути на дно или како се одупрети сталним морским струјама [[биљке]] и [[животиње]] које чине ову [[биоценоза|биоценозу]] развиле најразличитије начине актвиног и пасивног пливања.
У овој зони живе многобројне '''''[[планктон|једноћелијске и вишећелијске врсте лебдећих планктонских организама]]'''''. Планктон чине '''''[[алге]]''''', које формирају '''''[[фитопланктон]]''''' и животиње, које формирају '''''[[зоопланктон]]'''''. У биоценози слободне воде налази се и велики број најразличитијих врста '''''[[медуза]]''''', '''''[[главоношци|главоножаца]]''''', '''''[[рибе|риба]]''''' и '''''[[сисари|сисара]]''''', који активно пливају.
 
На морском дну живе многобројне врсте '''''[[алга|алги]]''''', '''''малобројне цветнице''''', '''''[[сунђери]]''''', '''''[[корали]]''''', '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[црв|црви]]''''', '''''[[ракови]]''''', '''''[[пужеви]]''''', '''''[[шкољке]]''''', '''''[[главоношци]]''''', '''''[[бодљокошци]]''''' и '''''[[риба|рибе.]]'''''
== Зона дубинских делова мора ==
 
U velikim morskim dubinama vlada potpuni mrak, temperatura je veoma niska , u nekim delovima cak blizu nule, a pritisak je visok. Zbog toga su zivotne zajednice u najdubljim delovima mora vrlo siromasne ali interesantne.
У највећим морским дубинама живе најнеобичнија бића која су током дуге [[Еволуција (биологија)|еволуције]] пронашла решења за опстанак у наизглед немогућим животним условима.
Животну заједницу у најдубљим деловима мора чине малобројне брсте '''''[[бескичмењаци|бескичмењака]]''''', као што су '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[морски црв|морски црви]]''''', '''''[[Ракови|ракови]]''''' и '''''[[морски краставац|морски краставци]]''''', али и најнеобичније врсте '''''[[риба]]'''''.
[[Категорија:Биологија]]
 
== Животна заједница слободне воде ==
== Neobicna stvorenja morskog sveta ==
 
Зона слободне воде, од површине до дубина од око 50-{m}-, представља повољно место за живот. И овде има довољно [[светлост|светлости]], [[топлота|топлоте]], [[кисеоник|кисеоника]], минералних материја и хране за живот најразличитијих организама.
 
Због основних проблема у овој животној заједници као су: како не потонути на дно или како се одупрети сталним морским струјама [[биљке]] и [[животиње]] које чине ову [[биоценоза|биоценозу]] развиле најразличитије начине актвиног и пасивног пливања.
'''Rakovi viticari''' su svojim okamenjenim ljusturama u obliku bradavica, pricvrsceniza stene.Njihov oklop se , u vreme plime i talasa, otvara, a zatvara se kad je pak na suvom.
 
'''Puzevi liporine''' u stanju su da po nekoliko dana izdrze izvan morske vode. Najnizi zavoj njihove ljusture je veci od svih ostalih zajedno.U njemu puzevi litorine zadrzavaju vodu, koja im omogucava da disu i u vazdusnoj sredini.
 
У овој зони живе многобројне '''''[[планктон|једноћелијске и вишећелијске врсте лебдећих планктонских организама]]'''''. Планктон чине '''''[[алге]]''''', које формирају '''''[[фитопланктон]]''''' и животиње, које формирају '''''[[зоопланктон]]'''''. У биоценози слободне воде налази се и велики број најразличитијих врста '''''[[медуза]]''''', '''''[[главоношци|главоножаца]]''''', '''''[[рибе|риба]]''''' и '''''[[сисари|сисара]]''''', који активно пливају.
'''Crvena morska sasa''' za vreme plime izbacuje svoje crvene pipke, kojima hvata sitnije zivotinje, a za vreme oseke se zatvori u svoje okruglo crveno telo i tako prezivljava period suse.
 
== Зона дубинских делова мора ==
'''Dagnja''' za vreme oseke tako cvrsto zatvori ljusturu da nekoliko sati, a ponekad nekoliko dana, moze opstati na suvom.veoma je ukusna i hranljiva, pa se danas uzgaja na mnogim mestima u primorju.
 
Са повећањем дубине мора погоршавају се услови за живот. У великим морским дубинама влада потпуни мрак, [[температура]] је веома ниска, у неким деловима чак близу нуле, а [[притисак]] висок. Због тога су животне заједнице у најдубљим деловима мора веома сиромашне.
'''Prilepci''' su posebna vrsta puzeva cije kucice imaju oblik male kupe. Ovi puzevi veoma cvrsto prianjaju na stenovitu podlogu.Zive uvek u istom malom udubljenju, koje napustaju samo kada idu u potragu za algama kojima se hrane.
 
У највећим морским дубинама живе најнеобичнија бића која су током дуге [[Еволуција (биологија)|еволуције]] пронашла решења за опстанак у наизглед немогућим животним условима.
'''Kozice''' su mali rakovi sa skoro potpuno providnim telom, sti ih cini gotovo nevidnjivim u podvodnim livadama.
 
'''Hobotnica''' u trenutcima opasnosti izbacuje mastilo i formira dimnu zavesu, koja je stiti od neprijatelja.Sposobna je da lako i brzo menja boju tela i prilagodjava se podlozi.
 
Животну заједницу у најдубљим деловима мора чине малобројне брсте '''''[[бескичмењаци|бескичмењака]]''''', као што су '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[морски црв|морски црви]]''''', '''''[[Ракови|ракови]]''''' и '''''[[морски краставац|морски краставци]]''''', али и најнеобичније врсте '''''[[риба]]'''''.
'''Morsko silo''' je rodjak morskom konjicu.Telo mi je izduzeno, tako da cela riba izgleda kao silo, a raste do 30 cm duzine . Zivi u podvodnim livadama , gde se zbog oblika tela koje podseca na listove morske trave veoma dobrao kamuflira, pa ga je veoma tesko uociti.
 
[[Категорија:Биологија]]
'''Torpedo''' ima jedinstveno oruzije za napad i odbranu.U osnovi ljegovih grudnih peraja nalaze se dva elektricna organa koji proizvode struju, koja kod nekih vrsta moze dostici jacinu od 200 V.
 
'''Plankton''' - Razni izrastaji i prosirenja na telima mikroskopskih clanova planktona otezavaju poniranje ovih organizama u dublje delove mora. Tela ovih organizamaispunjena su uljima, mastima, sluzima ili gasovima, cime se smanjuje njihova specificna tezina, sto takodje daje otpor tonjenju.