Холандски језик — разлика између измена

м
Враћене измене 93.86.197.245 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
м (Враћене измене 93.86.197.245 (разговор) на последњу измену корисника Autobot)
'''Холандски језик''' ''({{lang|nl|Nederlandse taal}})'' (изворно: ''{{lang|nl|duits der nederen landen}}'', односно ''{{lang|nl|de duitse taal der nederen landen}}''/њемачки језик ниских земаља, такође: ''{{lang|nl|Nederduits}}/ [[нисконемачки језик|доњоњемачки језик]]''; низоземски), према холандској регији [[Холандија|Холандији]], из чијих се нарјечја холандски књижевни језик ([[нисконемачки језик|доњоњемачки стандардни језик]]) првенствено развио, убраја се као и [[немачки језик|њемачки језик]] у [[Германски језици|германску грану]] [[Индоевропски језици|индоевропских језика]]. Холандски језик се већином користи у Холандији, Белгији, те неким бившим и садашњим холандским колонијама. Варијанта холандског која се користи у Белгији понекад се назива '''фламанским''' језиком.
 
== ПореклоПоријекло и развитак ==
''Холандски језик'' је један од [[Западногермански језици|западногерманских језика]]. Настао је из [[Доњофраначки језик|доњофраначког]] (једне од грана доњонемачкогдоњоњемачког) и других дијалеката доњонемачкогадоњоњемачкога језика, те се даље развијао у „нижим земљама [[Франачка|Франачке]]" – северозападносјеверозападно од [[Бенратер линија|Бенратер линије]]. [[Индогерманистика|Наука о индогерманским језицима]]/[[Германистика]] смештасмјешта холандски језик као западну грану [[Доњоњемачки језик|доњонемачкогдоњоњемачког језика]] уз бок [[Доњосаски језик|доњосаског језика]] и [[Источнодоњоњемачки језик|источнодоњоњемачке]] гране немачкогњемачког језика. Говорници доњонемачкихдоњоњемачких (севернонемачкихсјеверноњемачких) наречјанарјечја и они који их разумејуразумију, у правилу су способни (већим деломдијелом) разуметиразумјети и холандски. Холандски се језик стога с правом може описати као страни језик којег германофони најлакше могу научити. Због, у поређењу с холандским, сложеније немачкењемачке граматике, ова изјава додуше не вредивриједи и за говорнике холандског језика који науче немачкињемачки.
 
Првобитно се, а и данас претежно, ''холандски'' говори у [[Холандија|Холандији]], фламанском делудијелу [[Белгија|Белгије]], у [[Брисел]]у, као и у пограничним регијама [[Француска|Француске]] и [[Немачка|Њемачке]]. На језичној граници према [[немачки језик|немачкомењемачкоме]] наречјанарјечја ''холандског'' односно ''доњофраначког'' неприметнонепримјетно прелазе у западносредњенемачказападносредњоњемачка наречјанарјечја, која су такође [[Франачки језици|франачког]] пореклапоријекла.
 
Холандски се заснива на ''доњонемачкомдоњоњемачком књижевном језику'' 17. векастољећа, који је поступно био обогаћиван изразима из наречјанарјечја покрајинā [[Брабант]] и [[Холандија (покрајина)|Холандије]]. Старија варијанта био је прекорегионални језик [[Ханза|Ханзе]], који је био у употреби у [[Антверпен]]у, [[Бриж]]у, а недуго потом и у Холандији, гдегдје се проширио као језик трговине и учености. ПозајмицеПосуђенице долазе из [[Француски језик|француског]] те у новије времевријеме претежно [[Енглески језик|енглеског]] језика. Што се рјечника тиче, холандски је у знатно већој мјери од савременог њемачког очувао старонемачкестароњемачке речиријечи. Даљи језични развитак и нови облици данашњег немачкогњемачког језика никад нису успелиуспијели ући у холандски језик, па тако у (књижевноме) немачкомњемачком већ нестали појмови настављају живетиживјети у холандском (нпр. ''-{Oorlog'', ''lenen'', ''kiezen'', ''verbazen}-''). За разлику од књижевног немачкогњемачког, речиријечи су гласовно непромењененепромијењене = "platt" (= ravne), дакле нису учествовалесудјеловале у [[Други гласовни помак у немачкомњемачкоме језику|променипромјени сугласника]] у немачкомњемачком књижевном језику.
 
== Историјски преглед ==