Нина Кирсанова — разлика између измена

нема резимеа измене
| дан_рођења =
| месец_рођења =
| година_рођења = [[1898.]]
| место_рођења = [[Москва]]
| држава_рођења = [[Руска Царевина]]
| држава_смрти = [[СФР Југославија]]
}}
'''Нина Кирсанова''' била је врхунска балерина, болничарка, археолог и глумица. <ref>http://www.pravda.rs/2011/08/05/arheolog-sa-70-a-glumica-sa-85-godina/</ref> Била је једна од најзначајнијих балетских уметница у Београду, исказујући се као примабалерина, кореограф, шеф балета и балетски педагог. <ref name="Политика"> [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Blistava-baletska-karijera.lt.html „Политика“, Блистава балетска каријера, 27. април 2009.]</ref>
 
== Биографија ==
Нина Васиљевна Кирсанова рођена је 1898. године у Москви, у породици Василија и Зинаиде Ванер. Име Кирсанова„Кирсанова” користила је као уметничко. Нина је балетско школовање започела доста касно, тек у 13.-ој години, због противљења њеног оца. На Московском театралном училишту 1919. године завршила је виши студијски одсек и исте године удала се за Бориса Попова, оперског солисту Бољшој театра. На његов наговор, Нина јесе прошлапријављује и пролази аудицију у Бољшој театру, али никада није заиграла на сцени чувеног позоришта, јер је већ 1920. године избегла са мужем у Пољску, а потом одатле у Београд 1923. године. <ref name="ТОБ"> Beogradski stranci, Turistička organizacija Beograda, 2009.</ref>
 
=== Каријера ===
У престоници Србије њен балетски таленат не пролази неопажено и Нина убрзо постаје чланица најпре позоришта „Мањеж“, а потом и Народног позоришта. Бриљирала је у главним улогама у балетима „Жизела“, „Копелија“ и „Мадам Батерфлај“. Иако ју је београдска публилка одмах заволела, изазов да оде у Француску био је исувише јак, па Нина Кирсанова 1926. године одлази у Париз, у једну од најјачих балетских школа света.<ref name="Политика" />
Потврду свог великог талента Нина добија ангажманом у трупи славне Ане Павлове. Наступа као примабалерина на свим континентима од 1927. до 1931. године, када Павлова умире, а трупа се распушта. Иако је наступала по читавом свету, љубав према Београду чини своје, па се Кирсанова враћа у Србију, где постаје шеф балета, кореограф и редитељ Народног позоришта. Под њеним руководством балет Народног позоришта остварује у Атини своје прво инострано гостовање. У том периоду остварила је 28 кореографија у балетском и оперском репертоару, а као примабалерина остварила је 18 главних улога. Међутим, и поред успеха, одлучује да настави интернационалну каријеру и већ 1934. године ангажована је у Опери де Монте Карло, као шеф балета, кореограф и примабалерина. Ту остаје три сезоне, а потом годину дана проводи у Литванској опери. Други светски рат ју је затекао у Паризу, и она одлучује да се врати у Београд, који је једино сматрала својим домом. Настањује се у улици Риге од Фере, на Дорћолу, где је отворила свој балетски студио и отпочела такође веома успешну каријеру балетског педагога.<ref name="ТОБ" />
 
== Референце ==
946

измена