Нина Кирсанова — разлика између измена

нема резимеа измене
| име = Нина
| презиме = Кирсанова
| слика = Nina Kirsanova.jpg|thumb|NinaНина KirsanovaКирсанова]]
| опис_слике = Нина Кирсанова
| дан_рођења =
}}
'''Нина Кирсанова''' била је једна од најзначајнијих балетских уметница у [[Београд|Београду]], исказујући се као врхунска примабалерина, кореограф, шеф балета и балетски педагог. <ref name="Политика"> [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Blistava-baletska-karijera.lt.html „Политика“, Блистава балетска каријера, 27. април 2009.]</ref> Поред тога, била је и болничарка, археолог и глумица. <ref name="Pravda"> [http://www.pravda.rs/2011/08/05/arheolog-sa-70-a-glumica-sa-85-godina/ „Правда“, Археолог са 70, а глумица са 85 година, 5. август 2011.]</ref>
 
== Рани живот ==
Нина Васиљевна Кирсанова рођена је [[1898]]. године у [[Москва|Москви]], у породици Василија и Зинаиде Ванер. Име „Кирсанова” користила је као уметничко. Нина је балетско школовање започела доста касно, тек у 13-ој години, због противљења њеног оца. На [[Московско театрално училиште|Московском театралном училишту]] [[1919]]. године завршила је виши студијски одсек и исте године удала се за Бориса Попова, оперског солисту [[Бољшој театар|Бољшој театра]]. На његов наговор, Нина се пријављује и пролази аудицију у [[Бољшој театар|Бољшој театру]], али никада није заиграла на сцени чувеног позоришта, јер је већ [[1920]]. године избегла са мужем у [[Пољска|Пољску]], а потом одатле у [[Београд]] [[1923]]. године.<ref name="ТОБ"> Beogradski stranci, Turistička organizacija Beograda, 2009.</ref>
== Каријера ==
У престоници Србије њен балетски таленат не пролази неопажено и Нина убрзо постаје чланица најпре [[позориште „Мањеж“|позоришта „Мањеж“]], а потом и [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]], где је блистала је у главним улогама у балетима „Жизела“, „Копелија“ и „Мадам Батерфлај“. Иако ју је београдска публика одмах заволела, изазов да оде у [[Француска|Француску]] био је исувише јак, па Нина Кирсанова [[1926]]. године одлази пут [[Париз|Париза]], у једну од најјачих балетских школа света.<ref name="Политика" />
 
Потврду свог великог талента Нина добија ангажманом у трупи славне [[Ане Павлов|Ане Павлове]]. Наступа као примабалерина на свим континентима од [[1927]]. до [[1931]]. године, када Павлова умире, а трупа се распушта. Иако је наступала по читавом свету, љубав према [[Београд|Београду]] чини своје, па се Кирсанова враћа у [[Србија|Србију]], где постаје шеф балета, кореограф и редитељ [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]]. Под њеним руководством балет остварује у Атини своје прво инострано гостовање. У том периоду остварила је 28 кореографија у балетском и оперском репертоару, а као примабалерина остварила је 18 главних улога. Међутим, и поред успеха, одлучује да настави интернационалну каријеру и већ [[1934]]. године ангажована је у [[Опера Монте Карло|Опери Монте Карло]], као шеф балета, кореограф и примабалерина. Ту остаје три сезоне, а потом годину дана проводи у [[Литванска опера|Литванској опери]]. <ref name="ТОБ" />
 
== Други светски рат ==
Почетком [[Други светски рат|Другог светког рата]] одлучује да се врати у [[Београд]], који је једино сматрала својим домом. Настањује се у улици Риге од Фере, на [[Дорћол|Дорћолу]], где је отворила свој балетски студио и отпочела такође веома успешну каријеру балетског педагога. Током ратних година успевала је да одржи ансамбл [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]] на окупу, иако је зграда позоришта била тешко оштећена приликом бобмбардовања [[1941]]. године и није била у функцији. По уласку [[Црвена армија|Црвене армије]] у Београд, многи руски балетски радници, из страха од одмазде, отишли су из њега. Одмах после бомбардовања [[1945]]. године, Нина Кирсанова се ангажовала као болничарка, превијајући рањенике и асистирајући у операционим салама. Од детињства је била добро упућена у медицину, јер јој је мајка била лекар. <ref name="ТОБ" />
 
== Крај каријере и нов почетак==
После рата, оснива балетски студио у позоришту, који је заједно са Балетским одсеком на Музичкој академији прерастао у [[Државна балетска школа|Државну балетску школу]]. Тако је Нина Кирсанова била један од оснивача и утемељивача развоја Средње балетске школе у Београду. Њен балетски ангажман у [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту]] окончан је 18. децембра [[1951]]. године, извођењем опроштајне представе „Лабудово језеро“, коју је Нина поставила као кореограф и редитељ. Тада је прославила 35 година рада и последњи пут наступила као примабалерина.<ref name="ТОБ" /> <br />
 
По одласку у пензију бави се балетским радом, али налази времена да оствари давнашњу жељу и уписује и завршава студије археологије на [[Филозофски факултет у Београду|Филозофском факултету у Београду]], а у 70-ој години живота магистрира и затим путује по земљама [[Блиски исток|Блиског истока]] у склопу научних експедиција. Као да јој све то није било довољно, Нина Кирсанова се опробала и као глумица у култном остварењу [[Срђан Карановић|Срђана Карановића]] „Нешто између“, тако да је филмски деби имала у својој 85-ој години. Последње године живота провела је на [[Чубура (Београд)|Чубури]], веома скромно у собици са малом кухињом и купатилом које је сама пројектовала и направила. Преминула је [[1989]]. године у 91-ој години живота и сахрањена је у [[Алеја великана|Алеји великана]]. Својим делом задужила је [[Србија|Србију]] и [[Београд]], који јој се одужио улицом на [[Звездара (Београд)|Звездари]] и музејском поставком у [[Музеј позоришне уметности|Музеју позоришне уметности]].<ref name="Pravda" />