Јован Павловић (свештеник) — разлика између измена

Јеврем Обреновић долази у Шабац [[1816.]] године за старешину "Дриносавске области"области“. Он је овом граду отворио врата према [[Европа|Европи]] па су многе културне и за живот практичне новине долазиле прво у Шабац па тек онда одлазиле према [[Београд|Београду]], [[Крагујевац|Крагујевцу]] и другим крајевима Србије. По повратку у Шабац, Јован се запопио у двадесетој, да би, већ две године касније, по изричитој жељи Господар Јеврема, био рукоположен за проту. Неуморним читањем надокнађивао је скромну наобразбу и постигао "високу књићевну културу"културу“. [[Вук Караџић]] га је сматрао "једним од првих свештеника у Србији", па не чуди што га је Јеврем узео за свог "придворног свештеника"свештеника“.

Мада га није волео, кнез Милош је јако ценио његову ученост и беседничке способности. Прота је био у Милошевој пратњи кад је, [[1835.]] године, ишао у [[Цариград]]. "Ту је шабачки прота осветлио образ и Кнезу и себи и Шапцу"Шапцу“.

Поводом крунисања руског цара Николе, Прота је поново био у центру пажње. На црквеној литургији, којој су присуствовали Милош и руски посланик Бутењев, пригодну беседу изговорио шабачки протопрозвитер Јован. "Милош је био јако тронут, да се није могао уздржати да не заплаче", а Бутењев је затражио да му се да препис беседе "да је целу златним словима уреже у камен у цркви"цркви“.

{{рефлистreflist}}