Пиринејско полуострво — разлика између измена

[[Датотека:Iberian peninsula.jpg|мини|250п280п|ПиринејскоСателитска полуострвослика виђеноПиринејског из свемираполуострва]]

'''Пиринејско полуострво''' је [[полуострво]] које се налази на крајњем југозападу Европе. Од [[ФранцускаЕвропа|ФранцускеЕвропе]]. Од остатка Европе је одељено планинским ланцем [[Пиринеји|Пиринеја]], по којем је и добило име. Познато је и под називом '''Иберијско полуострво''', акоји названпотиче јеод поимена старом народу ([[Ибери]]),народа који је у давној прошлости насељавао један део полуострва. ([[Ибери]]).

Данас се на њему налазе државе [[Шпанија]], [[Андора]] и [[Португалија]], као и [[британска прекоморска територија]] [[Гибралтар]] и мали део Француске ([[Француска Сердања]]).

Ширење [[Сахара|Сахарске пустиње]] узроковало је исељавање становништва, од којих један део прелази [[Гибралтар]]ски мореуз и насељаванаселио се на Пиренејском полуострву. Ту оснивајусу оснивали стална насеља, а касније су се отварајуотворили и значајни рудници, нарочито сребра и гвожђа.

Племена земљорадника и сточара касније ссу са Пиренејског полуострва одлазеотишла на север, копненим путем преко Пиренеја или бродовима. НасељавајуНаселили су се на подручјима западне и средње Европе. У II и III миленијуму пре Христа постојала је значајна поморска трговина дуж атлантске обале, која је касније замирезамирла због сталних ратова и гусарских напада.

Након пораза у [[Први пунски рат|Првом пунском рату]], када је изгубила [[Сардинија|Сардинију]], [[Сицилија|Сицилију]] и [[Корзика|Корзику]], Картагина је повећала своје присуство на Пиринејском полуострву.<ref name="HyV">-{Tarín, S. Dosier: Hispania Romana: Dos siglos de guerra. Historia y Vida 2004; Nº435:32-41}-</ref> [[Други пунски рат]] је избио [[218. п. н. е.]] и завршио се поразом Картагине, након чега је полуострво постепено потпадапотпало под власт Римљана.

Од почетка II века п. н. е. Картагињане су заменили [[Римско царство|Римљани]]. Постепено продирусу продирали у унутрашњост и до краја I века пре нове ере освојили су читаво полуострво и основали неколико провинција. Сузбили су устанке домаћег становништва<ref name="UNRV"/> и проводили интензивну романизацију.

О значају Пиренејског полуострва у то доба сведочи и чињеница да су у Толеду одржана [[Толедо#Црквени сабори у Толеду|три црквена концила Запада]] између 396. и 589. године.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/598567/councils-of-Toledo councils of Toledo], ''Encyclopædia Britannica'', приступљено на дан 28. 10. 2013.</ref> Касније су се у Толеду одржавајуодржавали локални савети, који имајусу имали битан утицај на политику краљевства.

[[Визиготи]] су током два века били [[аријанизам|аријанци]]. Краљ Рекард I попео се на престо [[586]]. године. Годину дана касније одрекао се аријанизма и прешао на [[католицизам]].<ref name="Frassetto2003">{{cite book|author=Michael Frassetto|title=Encyclopedia of Barbarian Europe: Society in Transformation|url=http://books.google.com/books?id=yW-GfElbafQC&pg=PA304|date = 1. 1. 2003.|publisher=ABC-CLIO|isbn=978-1-57607-263-9|pages=304}}</ref> Црква је у овом периоду имала знатан утицај. Потицала је јединство земље, пружајући краљу потпору против великих земљопоседника, који су бранили своје привилегије. Свака одлука савета постаје државним закон. Строга верска политика била је уперена против пагана, Јевреја и аријанаца.

Користећи унутрашње сукобе у Визиготској држави, [[Маври]] су 711. почели инвазију и у року од 5 година заузели скоро цело полуострво. Након заузимања Пиринејског полуострва, Маври су прешли на [[Франачка|франачку територију]], али су 732. доживели тежак пораз [[Битка код Поатјеа|код Поатјеа]], чиме је заустављено њихово даље продирање у Европу.<ref>[http://home.eckerd.edu/~oberhot/moussais.htm Battle of Moussais (Poitiers II): October 732], приступљено на дан 29. 10. 2013.</ref> Након овог пораза, муслимански освајачи почињусу почели да се настањују у јужном делу полуострва, који су називали Ал-Андалуз. [[Абдераман I]] је [[772]]. прогласио [[Кордопски емират]]. На северу полуострва, у астуријским планинама, одржало се хришћанско краљевство, а ускоро су настале и друге хришћанске државе. [[Абдераман III]] је [[929]]. прогласио [[Кордопски калифат]],<ref>[http://www.globalsecurity.org/military/world/europe/es-caliph-ummayyad.htm Umayyad Caliphate of Cordoba 929-1031], ''GlobalSecurity'', приступљено на дан 29. 10. 2013.</ref> а за време његове дуге владавине долазидошло је до културног процвата.