Пиринејско полуострво — разлика између измена

нема резимеа измене
{{рут}}
[[Датотека:Iberian peninsula.jpg|мини|250п280п|ПиринејскоСателитска полуострвослика виђеноПиринејског из свемираполуострва]]
'''Пиринејско полуострво''' је [[полуострво]] које се налази на крајњем југозападу Европе. Од [[ФранцускаЕвропа|ФранцускеЕвропе]]. Од остатка Европе је одељено планинским ланцем [[Пиринеји|Пиринеја]], по којем је и добило име. Познато је и под називом '''Иберијско полуострво''', акоји названпотиче јеод поимена старом народу ([[Ибери]]),народа који је у давној прошлости насељавао један део полуострва. Данас се на њему налазе државе ([[Шпанија]], [[Андора]] и [[Португалија]], као и [[британска прекоморска територија]] [[ГибралтарИбери]]).
 
Данас се на њему налазе државе [[Шпанија]], [[Андора]] и [[Португалија]], [[британска прекоморска територија]] [[Гибралтар]] и мали део Француске ([[Француска Сердања]]).
 
== Географија ==
У [[неолит|млађем каменом добу]] и у [[бакарно доба|бакарном добу]], Пиринејско полуострво је било једно од културних средишта.
 
Ширење [[Сахара|Сахарске пустиње]] узроковало је исељавање становништва, од којих један део прелази [[Гибралтар]]ски мореуз и насељаванаселио се на Пиренејском полуострву. Ту оснивајусу оснивали стална насеља, а касније су се отварајуотворили и значајни рудници, нарочито сребра и гвожђа.
 
Племена земљорадника и сточара касније ссу са Пиренејског полуострва одлазеотишла на север, копненим путем преко Пиренеја или бродовима. НасељавајуНаселили су се на подручјима западне и средње Европе. У II и III миленијуму пре Христа постојала је значајна поморска трговина дуж атлантске обале, која је касније замирезамирла због сталних ратова и гусарских напада.
 
=== Пре римског освајања ===
Почетком I миленијума пре нове ере [[Феничани]] су оснивали трговачка насеља ([[факторија|факторије]]) на медитеранској обали.<ref name="Samardžić1">Самарџић, Н. Историја Шпаније. Првих пола милиона година. Плато, Београд, 2005. Стр-11-18</ref> У VII веку пре Христа населили су се и [[Грци]], али поморску трговину у следећим вековима су контролисали [[Античка Картагина|Картагињани]]. Унутрашњост земље су освојили [[Келти]].
 
Након пораза у [[Први пунски рат|Првом пунском рату]], када је изгубила [[Сардинија|Сардинију]], [[Сицилија|Сицилију]] и [[Корзика|Корзику]], Картагина је повећала своје присуство на Пиринејском полуострву.<ref name="HyV">-{Tarín, S. Dosier: Hispania Romana: Dos siglos de guerra. Historia y Vida 2004; Nº435:32-41}-</ref> [[Други пунски рат]] је избио [[218. п. н. е.]] и завршио се поразом Картагине, након чега је полуострво постепено потпадапотпало под власт Римљана.
 
=== Владавина Римљана ===
[[Датотека:Hispania 2a division provincial.PNG|220px|мини|десно|Провинције Хиспаније за време владавине Октавијана Августа]]
 
Од почетка II века п. н. е. Картагињане су заменили [[Римско царство|Римљани]]. Постепено продирусу продирали у унутрашњост и до краја I века пре нове ере освојили су читаво полуострво и основали неколико провинција. Сузбили су устанке домаћег становништва<ref name="UNRV"/> и проводили интензивну романизацију.
 
Римљани су Пиринејско полуострво називали ''Хиспанија''. Током њихове власти, неколико пута је мењана територијална подела Хиспаније. Године [[197. п. н. е.]] створене су двије провинције — Хиспанија Цитериор ({{јез-лат|Hispania Citerior}}) и Хиспанија Ултериор ({{јез-лат|Hispania Ulterior}}). [[Октавијан Август]] је [[27. п. н. е.]] поделио Хиспанију на три провинције: Бетику, Лузитанију и Тараконенсис.<ref>[http://sunburst.usd.edu/~clehmann/pir/tarracon.htm The Conquest of Hispania and the Province of Tarraconensis], приступљено на дан 28. 10. 2013.</ref> Цареви [[Каракала]] и [[Диоклецијан]] су касније вршили нове поделе. Каракала је повећао број провинција на четири, а Диоклецијан прво на пет, а касније на седам.
Године [[534]]. формирали су своју државу са седиштем у [[Толедо|Толеду]], која је контролисала највећи део полуострва. Сузбили су продоре [[Византија|Византије]] и [[Свеви|Свева]] и угушили побуне локалног становништва у [[Баскија (историјска територија)|Баскији]] и [[Андалузија|Андалузији]].
 
О значају Пиренејског полуострва у то доба сведочи и чињеница да су у Толеду одржана [[Толедо#Црквени сабори у Толеду|три црквена концила Запада]] између 396. и 589. године.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/598567/councils-of-Toledo councils of Toledo], ''Encyclopædia Britannica'', приступљено на дан 28. 10. 2013.</ref> Касније су се у Толеду одржавајуодржавали локални савети, који имајусу имали битан утицај на политику краљевства.
 
[[Визиготи]] су током два века били [[аријанизам|аријанци]]. Краљ Рекард I попео се на престо [[586]]. године. Годину дана касније одрекао се аријанизма и прешао на [[католицизам]].<ref name="Frassetto2003">{{cite book|author=Michael Frassetto|title=Encyclopedia of Barbarian Europe: Society in Transformation|url=http://books.google.com/books?id=yW-GfElbafQC&pg=PA304|date = 1. 1. 2003.|publisher=ABC-CLIO|isbn=978-1-57607-263-9|pages=304}}</ref> Црква је у овом периоду имала знатан утицај. Потицала је јединство земље, пружајући краљу потпору против великих земљопоседника, који су бранили своје привилегије. Свака одлука савета постаје државним закон. Строга верска политика била је уперена против пагана, Јевреја и аријанаца.
 
Краљеви су водили политику стапања Визигота са старим иберским и романским становништвом. Преузимали су и учвршћивали старе римске установе. Године [[654]]. донесен је законик ''[[Liber iudiciorum]]'', који је заменио разне врсте обичајног права.<ref name="Sarris2011">{{cite book|author=Peter Sarris|title=Empires of Faith: The Fall of Rome to the Rise of Islam, 500-700|url=http://books.google.com/books?id=gn_KualBC6AC&pg=PA422|date = 27. 10. 2011.|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-926126-0|pages=323-324}}</ref>
=== Маварска освајања ===
{{Главни чланак|Маварско освајање Пиринејског полуострва}}
Користећи унутрашње сукобе у Визиготској држави, [[Маври]] су 711. почели инвазију и у року од 5 година заузели скоро цело полуострво. Након заузимања Пиринејског полуострва, Маври су прешли на [[Франачка|франачку територију]], али су 732. доживели тежак пораз [[Битка код Поатјеа|код Поатјеа]], чиме је заустављено њихово даље продирање у Европу.<ref>[http://home.eckerd.edu/~oberhot/moussais.htm Battle of Moussais (Poitiers II): October 732], приступљено на дан 29. 10. 2013.</ref> Након овог пораза, муслимански освајачи почињусу почели да се настањују у јужном делу полуострва, који су називали Ал-Андалуз. [[Абдераман I]] је [[772]]. прогласио [[Кордопски емират]]. На северу полуострва, у астуријским планинама, одржало се хришћанско краљевство, а ускоро су настале и друге хришћанске државе. [[Абдераман III]] је [[929]]. прогласио [[Кордопски калифат]],<ref>[http://www.globalsecurity.org/military/world/europe/es-caliph-ummayyad.htm Umayyad Caliphate of Cordoba 929-1031], ''GlobalSecurity'', приступљено на дан 29. 10. 2013.</ref> а за време његове дуге владавине долазидошло је до културног процвата.
 
=== Реконкиста ===
 
=== После реконкисте ===
Мање краљевине су се временом ујединиле у једну државу, са изузетком Португалије, мада је током кратког временског периода (1580 — 1640) цело полуострво било политички уједињено у [[Иберијска Унија|Иберијску Унију]]. Данас се на Пиринејском полуострву налазе три државе — Шпанија, Португалија и Андора, као и [[британска прекоморска територија]] Гибралтар.
 
== Становништво ==