Раде Ћалдовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м fixing dead links |
||
Ред 23:
== Европа ==
Ћента је [[1972]]. године у [[Верона|Верони]] рањен у стомак.<ref>[http://archive.is/20120710061036/gangstersinc.tripod.com/YugoPup2.html GANGSTERS INCORPORATED - YUGO PART 2], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> Убрзо после рањавања је отишао у Милано где се придружио Магашу и његовом клану који је тада бројао десетак чланова. У Италији се бавио оружаним пљачкама, укључујући и италијанских и аустријских златара, због чега је у Риму доспео у затвор. Након изласка из затвора почетком [[1974]]. године одлази у [[Француска|Француску]], а одатле убрзо у Немачку, у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурт]]. У немачкој полицији је вођен под лажним именима која је користио, тј као Милован Булован из Зрењанина, Душан Вучетић, Живан Машињанин, Ђулијано Кастањола и Андреа Зуло. Немачка полиција га је почетком 1980-их теретила за 37 кривичних дела, али због недостатка доказа је и даље остајао на слободи. Због притиска од стране полиције и новинара, Ћалдовић је после ослобађајућих пресуда најчешће одлазио у Италију и [[Холандија|Холандију]], где је време проводио у коцкарским круговима.
У Холандији је Ћалдовић ушао у коцкарске кругове. Међутим, када је вођа тзв. црногорске криминалне групе, иако рођен у Фекетићу, општина Мали Иђош, Вељко Кривокапић на коцки изгубио од Ћалдовића двадесет хиљада немачких марака и скупоцен сат а потом га уз претње пиштољем и људи око себе приморао да му све врати, исти је неколико дана касније убијен у једном бечком кафићу. Осумњичени за ово убиство, сâм Ћалдовић, Јусуф Булић и Љубомир Магаш, налазили су се у бекству. Међутим, на захтев Аустрије према оптужници која их је теретила за убиство из безобзирне освете и у Београду је издата потерница.<ref>Marko Lopušina, "Srpska mafija - Ko je ko" ISBN 86-7578-045-1</ref> Након извесног времена потерница је обустављена због недостатка доказа да су учествовали у убиству Кривокапића.
| |||