Црнојевићи — разлика између измена

Поништена измена 8496563 корисника 109.228.104.149 (разговор)
(Поништена измена 8496563 корисника 109.228.104.149 (разговор))
== Коришћење презимена Црнојевић ==
 
У току пуне моћи династије Црнојевића, дакле у XV веку, у Италији су се појавили неки Црнојевићи нејасног порекла који су вероватно хтели презименом да профитирају. Преузимање презимена Црнојевић забележенијезабележено је и касније када је Арсеније, вероватно Мартиновић, из Бајица отишао у Пећ и потом постао патријарх Арсеније Чарнојевић. Он се вероватно на овај чин одлучио да би помоћу овог славног српског презимена задобио симпатије и поверење како народа тако и аустријског двора. У самој Црној Гори није забележено да је у периоду владавине династије Црнојевића било других Црнојевића осим оних који су били у блиском породичном сродству са самом династијом. С друге стране није ни забележено да је неко у Црној Гори променом свог презимена злоупотребљавао презиме Црнојевића. Узимајући у обзир, да према народном предању, за све време постојања породице Црнојевића у селу [[Грађани]] нико никада није сумњао да та породица припада потомцима славне династије, а и они сами су се тако осећали, то следи да ова породица припада неком огранку ове чувене црногорске породице. Обзиром да у родослову недостаје неколико генерација са којима би се дошло до XV века када је династија Црнојевића била у пуној снази, то једино коректне претпоставке о пореклу стоје на располагању. Оно што је коректно претпоставити је да данашњи Црнојевићи нису директни потомци Иванбега. Ово с тога што је Иванбег имао три сина Ђурађа, Стевана и Станка. Ћурђева породица се дефинитивним падом Црне Горе преселила у Венецију, одакле је била Ћурђева супруга Јелисавета. У овом делу породице презиме Црнојевић се очувало око 120 година - до 1621. године када се помиње последњи потомак са презименом Црнојевић, а остатак породице се асимиловао у Италији. Средњи Иванов син Стефан је умро 1503. године као монах. Према томе он највероватније није био ни жењен, а самим тим није имао ни потомства. Најмлађи Иванов син Станко познат као Скендербег био је потурчен, односно прихватио је ислам као своју веру, а за време свог владања Црном Гором био је познат и као Станко од Бушата или Станко Бушатлија, зато су се неки од његових потомака презивали Бушатлије. С обзиром да је Станко у Црној Гори био веома омражен вероватно су се његови потомци, који су задржали презиме Црнојевић, преселили на Косово где су код Турака имали извесних повластица. Према томе, логично је претпоставити да данашњи Црнојевићи воде порекло или од Ћурађа - Ивановог брата а другог Стефаничиног сина, или, пак од Иванбегових стричева Ћурашина или Којчина. Ово је веома коректна претпоставка, јер како је Иван поверио на чување напуштеног Жабљака неком веома блиском рођаку, а што је историјски познато, тако је сасвим нормално било да је по напуштању Ријечког Града и одласком на Цетиње, бригу о вођењу старих Доњих породичних добара, са виноградима и рибњацима, поверио неком свом блиском рођаку. Обзиром да су блиски Иванбегови рођаци брат и браћа од стричева то следи да је неко од њих остао на Ријеци Црнојевића. Како је неко од предака данашњих Црнојевића, по породичном предању због крвне освете, из Ријеке Црнојевића дошао у Грађане, то следи да морају водити порекло од тог веома блиског Иванбеговог рођака - Радичевог потомка. Као допунски елемент који говори о заједничком пореклу, који може, а не мора пуно да значи, јесу имена која се појављују у оба родослова - некадашње и садашње породице Црнојевић. Наиме, није ни најмање занемарљиво што се у оба родослова јављају иста имена Радич, односно Раич, и Ђурашин - Ђурађ, односно новија варијанта тог имена – Ђуро.
 
== Знаменити Црнојевићи и владари ==