Вицко Антић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
Нема описа измене |
||
Ред 7:
| држава_рођења =<br />{{застава|Аустроугарска}}
| датум_смрти = [[19. март]] [[1999]]. ('''87''' год.)
| место_смрти =[[Београд]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]]
| држава_смрти =<br />{{застава|СР Југославија}}
|професија= војно лице
|КПЈ=[[1937]].
Ред 17:
|претходник=
|наследник=
|народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]].
|одликовања=
{{{!}} style="background:transparent"
Ред 38:
Након пада Републике, борци [[Интернационалне бригаде|Интернационалних бригада]] пребацили су се у Француску, где су их власти сместиле у логоре. Антић је био у логорима „Сен Сипријан“, „Жир“ и „Аржеле“.
После пораза [[Француска|Француске]] у рату с нацистичком Немачком, Антић је успео да побегне из логора „Аржеле“ у марту [[1941]]. године. Пробио се у окупирани део Француске и пријавио за рад у Немачкој, јер је то био једини начин да прво изађе из Француске. Доспео је у [[Судети|Судете]] и из њих је [[1. новембра]] побегао и за неколико дана стигао на границу Немачке и [[НДХ]]. Ту се ноћу укрцао у вагон и искочио пред [[Загреб]]ом, код [[Запрешић]]а.
=== Народноослободилачка борба ===
Успоставио је контакт са члановима ЦК КПХ, који су га затим упутили у [[Славонија|Славонију]], јер су везе са [[Горски котар|Горским котаром]] у то време биле прекинуте. Тамо је стигао [[11. новембра]] 1941. и распоређен на дужност водника у [[Псуњски партизаснки одред|Псуњском партизанском одреду]]. Убрзо је постао командир чете, а почетком [[1942]]. [[командант]] Псуњског одреда. Августа 1942. године био је постављен за команданта [[Дванаеста славонска пролетерска ударна бригада|Дванаесте славонске бригаде]]. Неко је време био и на дужности команданта 3. оперативне зоне Хрватске, а кад је формиран [[Шести славонски корпус НОВЈ|Шести корпус]], Вицко је био постављен за команданта [[28. славонска дивизија НОВЈ|28. славонске дивизије]]. Дивизија је под његовом командом водила борбе у Славонији, [[Мославина|Мославини]] и [[Хрватско загорје|Загорју]].
Фебруара 1944. године, Вицко је био именован за команданта [[Тринаеста приморско-горанска дивизија НОВЈ|Тринаесте приморско-горанске дивизије]]. Августа 1944. радио је на формирању хрватске дивизије [[Корпус народне одбране Југославије|КНОЈ]]-а и био њен командант до краја [[1945]]. године.
=== Послератна каријера ===
После рата био је начелник Команде тенковских и моторизованих јединица ЈНА, начелник штаба армије, заменик команданта за позадину Југословенског ратног ваздухопловства и противваздушне одбране и потпрдеседник [[СУБНОР]]-а Југославије.▼
▲
Био је члан Опуномоћства ЦК СКЈ за организацију СК у ЈНА, секретар Опуномоћства у РВ и ПВО и члан разних партијских руководстава у командама и установама.
Пензионисан је у чину [[генерал-пуковник]]а ЈНА [[1973]]. године и од тада је био активан у друштвено-политичким организацијама. Био је потпредседник Републичког одбора СУБНОР Хрватске, члан Председништва, председник Комисије за општернародну одбрану Савезног одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР Југославије]], члан Савета СР Хрватске и остало.
Умро је 19. марта 1999. године у Београду.
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941]] и више [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године.
▲Завршио је [[Војна академија Фрунзе|Војну академију „Михаил Васиљевич Фрунзе“]] у [[СССР]]-у и школу оператике [[Виша војна академија ЈНА|Више војне академије ЈНА]].
== Литература ==
| |||