Свети митрополит Петар Дабробосански — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 86:
После три дана ([[15. мај]]а) двојица полицијских агената довели су митрополита у Митрополију где је узео неке своје ствари. У ствари, пред двојицом усташа отворена је велика челична каса, записано нађено стање и однете панагије, одликовања и вредносни папири. У Загреб је доведен [[17. мај]]а [[1941]]. године и смештен у затвор загребачке полиције.
 
Из Загреба митрополита су одвели у [[КерестинацКерестинец]] код [[Самобор]]а. Ту је обријан, скинута му је [[мантија]], малтретиран је и мучен, како су посведочили очевици. У Керестинцу је био до [[15. јун]]а, када је логор расформиран, а митрополита су са групом затвореника истог дана одвели у загребачку полицију. Из [[Загреб]]а је ноћу спроведен у злогласни усташки логор [[Госпић]]. Тамо су га мучили и малтретирали: по киши и пљуску изводили су га у двориште логора, тукли кундацима и терали да ''„држи придике како је придиковао Србима у Сарајеву.”'' По наредби усташа морао је држати проповеди затвореним Србима, носити цепанице на леђима и чистити двориште.
 
У [[Госпић]]у се губи траг митрополиту Петру. Епископ зворничко-тузлански [[Нектарије Круљ]] обавестио је [[7. јул]]а [[1941]]. године патријарха Гаврила, привремено заточеног од Немаца у манастиру Раковици о хапшењу митрополита Зимоњића. Пошто је митрополит Петар ухапшен и тако спречен да врши своју архијерејску дужност, Свети архијерејски синод на седници од [[26. јун]]а до [[9. јул]]а [[1941]]. године умолио је епископа зворничко-тузланског Нектарија да води бригу о Дабробосанској епархији и по потреби замењује надлежног архијереја у свим пословима.