Моравскопанонска мисија — разлика између измена

[[Датотека:SaintNaum.jpg|мини|десно|230п|Свети Наум Охридски (икона)]]

Поред Бугарске државе, значајан ослонац словенској писмености на Балканском полуострву створен је на простору византијске [[Далмација|Далмације]]: у залеђу [[Дубровник|Дубровника]], [[Истра|Истри]] и посебно на острвима [[Крк|Крку]], [[Црес|Цресу]] и [[Лошињ|Лошињу]], одакле се [[глагољица]] у [[13. век|-{XIII}- веку]] пренела и на подручје суседне [[Сењ|Сењске]] бискупије, а касније и у приморске градове, где су у [[14. век|-{XIV}-]] u [[15. век|-{XV}- веку]] настале писарске радионице из којих су потекла значајна дела. Без обзира на то што је богослужење на словенском језику осуђено и забрањено на Сабору у [[Сплит|Сплиту]] [[1061]]. године, [[глагољица]] се, захваљујући ''поповима глагољашима'', међу [[Хрвати]]ма одржала доста дуго, понегде и до [[Други светски рат|-{II}- светског рата]]. Богослужење на словенском језику се током [[10. век|-{X}- века]] проширило међу [[Срби]]ма, а крајем истог века и међу [[Руси]]ма чији се кнез [[Владимир Велики|Владимир]] ([[980]]—[[1015]]) крстио [[988]]. године у [[Херсон]]у.

 

== Референце ==

 

== Литература ==

* [[Светозар Николић]], ''„Старословенски језик -{I}-“'', Требник, [[Београд]], [[2002]]. [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Booksources&isbn=8623700562 -{ISBN}- 86-23-70056-2]

* Драган Брујић, ''„Водич кроз свет Византије“'', [[Београд]], [[2005]]. [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Booksources&isbn=8685275040 -{ISBN}- 86-85275-04-0]

 

[[Категорија:Словенска писменост]]