Манастир Докмир — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 23:
|гдужина =
}}
'''Црква Ваведења Богородичиног''' манастира у [[Докмир|Докмиру]] саграђена у другој половини [[14. век]]а. <ref>[http://%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B5_%D1%83_%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3%D1%83www.vaza.co.rs СписакЗавод спомениказа културезаштиту успоменика Колубарскомкултуре округуВаљево]</ref>
 
== Изглед цркве ==
Претпоставке да је црква Богородичиног Ваведења манастира у Докмиру саграђена у другој половини 14. века оснажују камена пластика рудиментарних мотива плетеница на допрозорницима као и два стећка (један непосредно уз јужну фасаду, а други као носач часне трпезе). Ипак, данашња једнобродна грађевина са споља полукружном апсидом, са куполом цилиндричног тамбура ослоњеном на моћне пиластре и таласато извијених кровних венаца добила је тај облик у великој обнови изведеној [[1734]]. Масивни контрафори уз северну фасаду накнадно су озидани као статичка ојачања, а тек средином [[20. век]]a пред црквом је изграђена скромна припрата. Од старог докмирског [[иконостас|иконостаса]] сачувао је неколико [[икона]] које по наглашеном цртежу и експресивности представљају дела конзервативнијих сликара из круга Теодора Стефановића Глоговца или Хаџи Рувима. Престоне иконе, које данас нису у Докмиру, изгледа да су још [[1791]]. поклоњене новој цркви у [[Миличиница|Миличиници]]. Велики углед манастир је уживао од седамдесетих година [[18. век]]а, када је оформљена двогодишња школа уметничких заната, у којој су прва иконописна знања стекли значајни сликари тога периода као и личности које су се касније истакле у устанцима за ослобођење од Турака. Сондажна сликарско-конзерваторска истраживања, изведена [[1988]]. године, показала су да под малтером нема остатака живописа.<ref>[http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=947 Споменици културе]</ref><ref>[https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5 Списак манастира Српске православне цркве]</ref>
 
== Референце ==
Ред 32:
 
== Спољашње везе ==
{{СК-САНУ|Линк=947|Име=Црква Ваведења Богородичиног}}
*[http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд]
*[http://www.heritage-db.org/eng/nkd/lista Непокретна културна добра]
*[http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика]
 
* [http://www.sv-jelisaveta.org.rs/holidays_alone.php?ArticleId=%20659 Ваведење]
* [http://www.skrivenoblago.com/index.php?topic=1560.0 Централни регистар]
 
== Види још ==
* [[Списак споменика културе у Колубарском округу]]
 
== Литература ==
* Завод за заштиту споменика културе Ваљево: "Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа" , Ваљево 2006, ISBN 86-904745-2-8 {{COBISS|ID=131307532}}