Мери II Енглеска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 37:
{{главни чланак|Славна револуција}}
Након смрти Чарлса II који није имао законите деце, круну је наследио његов брат и Мерин отац Џејмс који је поста [[Џејмс II Стјуарт|Џејмс II]] Током своје кратке владавине Џејмс је водио спорну верску политику која није одговарала енглеским протестантима па су они већ [[1687]]. ступили у преговоре са Мериним мужем [[Вилијам III Орански|Вилијемом III Оранским]] како би збацили Џејмса са власти. У тим заоштреним политичко-верским приликама рођење сина наследника, Мериног полубрата, [[Џејмс Френсис Едвард|Џејмса Франсиса Едварда]], изазвало је међу протестантима узбуну јер су страховали од католичке династије на енглеском престолу. Гласине да је син Џејмса II у ствари подметнут подстакле су Мери да напише својој сестри Ани писмо у којем тражи објашњење ових гласина. Ситуација је убрзала преговоре између представника енглеских протестаната и Мериног супруга који је притао на војну интервенцију у
Након што је донео одлуку да интервенише у Енглеској Вилијем је донео декларацију у којој је новорођеног сина Џејмса II назвао наводним принцем од Велса. Дана [[5. новембар|5. новембра]] [[1688]]. низоземса војска се искрцала на енглеско тло и до [[11. децембар|11. децембра]] извојевала је победу ушавши у [[Лондон]]. Краљ Џејмс је побегаоу Француску где је уз један неуспели покушај повратка на власт у [[Ирска|Ирској]] живео до краја живота. Мери је била веома потресена околностима у којима се нашао њен отац али није показивала осаћања по заповести свога мужа због чега је касније критикована.
Вилијем је убрзо, на нерегуларан начин, сазвао парламент који је [[12. фебруар]]а [[1689]]. прогласио да је Џејмс абдицирао побегавши из Енглеске. Престо је проглашен упражњеним а понуђен је, не по правилном смеру наслеђивања Џејмсовом сину, већ његовој кћери Мери. Марија је постала краљица а утврђено је да ће владати заједно са Вилијемом. [[Скупштина|Парламент]] је то озваничио посебним законом који је познат као ''[[Бил о правима]]''. Истим законом Џејмс је оптужен за злоупотребе током своје владавине и стављени су ван снаге сви закони који су укидали ограничења за католике. Такође је утврђено да ниједан католик не може да наследи енглески престо. Утврђена је и линија наслеђивања према којој би енглеску круну требало да наследе потомци Вилијема и Марије а ако они не буду имали потомака онда би енглеску круну наследила Џејмсова млађа кћерка Ана и њени потомци.
Лондонски [[бискуп]] [[Хенри Комптон]] крунисао је Вилијема и његову жену у [[Вестминстерска опатија|Вестминстерској опатији]] [[11. април]]а [[1689]]. године. Крунисање није извршио [[надбискуп кентерберијски|кентерберијски надбискуп]] зато што је сматрао нелигитимним свргавање Џејмса II.
== Владавина и смрт ==
| |||