Македонска фаланга — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
'''Македонска фаланга''' је представљала збијени и закошени борбени поредак састављен од тешко наоружаних копљаника, који је чинио главну ударну снагу у македонској војсци. За њен настанак заслужан је [[Филип II Македонски]], који је, према [[Диодор са Сицилије|Диодору са Сицилије]] (-{Diod., XVI, 3. 1-3}-), извршио војну реформу македонских снага у намери да ојача Македонију ради ефикаснијег деловања против спољашњих непријатеља, међу којима су по македонску целовитост били најопаснији [[Илири]], [[Пеонија|Пеонци]] и [[Трачани]].<ref>Упор. {{Cite book |last= Papazoglu| first=Fanula |title= Istorija helenizma: vladavina Aleksandra Velikog: doba dijadoha|year= 1995| publisher= Skripta Internacional| location= Beograd|edition=1. izd.|id= ISBN 86-7118-001-8|pages= 37}}</ref>
 
Поврх свега тога, непрекидно војевање предузето за Филипова и [[Александар Велики|Александрова]] живота у свако доба године и на свакаквом терену против разноразних противника спремних за борбу у свако доба дана, учинило је да македонска фаланга, која је изашла из свега тога као победник, постане једна од најпрофесионалнијих војски старога века, с којом се нико није могао мерити све до [[Биткабитка код КиноскефалеКиноскефала|битке код Киноскефале]] из 197. п. н. е.
 
== Настанак ==
Ред 24:
У дефанзивном погледу, македонска фаланга је била слабија у односу на грчку хоплитску фалангу, али је зато имала већу офанзивну моћ.<ref>{{Cite book |last= Parker| first=Geoffrey|title= The Cambridge illustrated history of warfare: the triumph of the West|year= 2008| publisher= Cambridge University Press| location= Cambridge [etc.]| id= ISBN 0-521-73806-7|pages= 36}}</ref> Наиме, како поједини аутори тврде, придавајући већи значај нападу убојитост је повећана за чак 40%.<ref>{{Cite book |last= Fields| first=Nic|coauthors=Delf, Brian|title= Ancient Greek fortifications 500-300 BC|year= 2006| publisher= Osprey Publishing| location= Oxford| id= ISBN 1-84176-884-7|pages= 51}}</ref>
 
Филип је, што се тиче логистике, за оно време био ненадмашив. По њему, све је било подређено бржем напредовању војске. Како наводи [[Секст Јулије Фронтин]], римски државник и теоретичар из друге половине 1. века н. е., на 10 пешадинаца долазио је један слуга, који је носио „млевено зрневље и ужад“. Када би се запутио на летње маршеве, наређивао је да сваки човек носи на својим раменима брашно за тридесет дана.<ref>-{Front., ''Strat.'', IV, 1, 6}-</ref> [[Полијен|Полиен]], македонски писац из 2. века н. е., забележио да је Филипова војска често прелазила и до 300 стадија (~ 55/6 -{km}-) дневно и то под пуном опремом и наоружањем.<ref>-{Polyain., ''Strat.'', IV, 2, 10}-</ref>
 
== Напомене ==