Википедија

Имунски систем — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м cite book; козметичке измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
'''Имунски (имунолошки) систем''' је одбрамбени систем организма који га сопственом имуношћу и имунским одговором штити од напада страних микроорганизама ([[вирус]]а, [[бактерија]], [[гљивагљиве|гљивица]] и [[паразит]]а), њихових хемијских супстанци (токсина), као и сопствених измењених (нпр. [[тумор]]ских) и истрошених [[ћелија]].<ref name="KubyImmunology6th">{{KubyImmunology6th}}</ref>
 
[[Имуност]] у ширем смислу представља реакцију имунског система на стране супстанце и то како [[Mikroorganizam|микроорганизме]], тако и [[молекул|макромолекуле]] ([[протеинипротеин|протеине]] и [[полисахариди|полисахариде]]), без обзира на физиолошке или патолошке последице такве реације. Имунски систем чине [[ћелија|ћелије]] и [[молекул|молекули]] укључени у [[имунски одговор]]: који представља колективни и координисани одговор имунског система на стране [[агенс]]е.<ref> ''UVOD U IMUNOLOGIJU, Osnovne odlike imunskog odgovora'' na [http://www.scribd.com/doc/64145328/imunologija-skripta/doc/64145328/imunologija-skripta www.scribd.com], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
 
== Специфична и неспецифична имуност ==
Ред 23:
 
На основу природе имунске реакције (одговора) може се поделити и на:
* [[хуморални имунитет|хуморални]], чине га [[антитело|антитела]] која секретују [[Б лимфоцити]] и циркулишући ефекторски [[протеин]]и.
* [[целуларни имунитет|целуларни]], чине га [[Т лимфоцити]], фагоцити и [[Ћелије убице|НК ћелије]]
 
== Неспецифични имунитет ==
Ред 47:
 
==== Слузокожа ====
* Слузокоже очију, респираторног система, система за варење, као и урино-гениталног система могу у великој мери да се одбране од микроорганизама. [[ЕпителЕпителско ткиво|Епителне ћелије]] слузокоже луче супстанце које су токсичне за бактерије, као на пример сузе, [[лизозим]], дефензини. Једна од антибактеријских супстанци, лизозим, познатији као природни антибиотик тела, ([[ензим]] такође познат под називом мурамидаза) има моћ да уништи бактеријски зид. Лизозим се излучује путем слина, суза и знојних жлезда, делује нападајући пептидогликан, компненту ћелијског зида, хидролизом алфа (1 → 4) везе N-ацетилмурамичне киселине и N-ацетилглукозамина. Дефанизни су супстанце шроког антибиолошког спектра. Ћелије цревне слузокоже луче поред дефанзина и криптоцидине, који такође имају антибактеријско дејство. Додатну заштиту пружају и ћелије специфичног имунитета Б лимфоцити који производе и ослобађају секреторне [[имуноглобулин А|имуноглобулине А]].
* [[Пљувачка]] и [[желудачна киселина]] спречавају продор бактерија преко гастроинтестиналног тракта.
Интраепителни Б и Т лимфоцити (садрже γ и δ ланце у [[Т ћелијски рецептор|Т ћелијском рецептору]]). Овакви Т лимфоцити прпознају угљено-хидратне и липидне молекуле на површнини различитих бактерија, док Б лимфоцити производе [[антитело|антитела]].
Ред 60:
* [[Ћелије убице]] су битне у случају да дође до инфекције ћелије [[вирус]]ом, или њене малигне алтерације.
* Мононуклеарне ћелије, су моноцити и макрофаги. [[Моноцити]] (поседују једно једро, отуд назив ''моно'') су мононуклеарне фагоцитотичне ћелије, које настају у коштаној сржи, улазе у циркулаторни систем, где циркулишу око 8 до 10 сати, мигрирају у ткива, и претварају се у зреле [[макрофаг]]е. Макрофаги поседују рецепторе за антитела која се везују за површину страних честица и процесом који се назива [[Opsonin|опсонизација]] побољшавају ефикасност процеса [[фагоцитоза|фагоцитозе]].
* [[Гранулоцит|Гранулоцити]] су ћелије неправилног облика, које се разликују од ћелије до ћелије, и услед тога се још називају и полиморфним нуклеарним леукоцитима. Ова врста ћелија се дели на:
** Неутрофилне гранулоците ([[neutrofil|неутрофил]]е), који делују путем [[фагоцитоза|фагоцитозе]], и имају рецепторе за одређена антитела. Када дође до оштећења ткива или организма, неутрофили мигрирају на место оштећења, где заједно са [[макрофаг|макрофазима]] заузимају улогу фагоцитних ћелија.
** Еозинофилне гранулоците ([[еозинофил]]е), који делују тако што отпуштају [[хистамин]], [[главни базни протеин]] и разне [[хидролитички ензим|хидролитичке ензиме]]. Имају висок степен афинитета за имуноглобулине ([[антитело|антитела]]) и врло често су прекривени IgE антителима. Еозинофили играју важну улогу у борби организма против паразита, нарочито [[хелминт]]а, а један су од кључних фактора у развоју [[алергијска реакција|алергијских реакција]] (нарочито [[астма|астме]]).
** Базофилне гранулоците ([[базофил]]е), који делују тако што отпуштају [[хистамин]], [[протеогликан]]е и различите [[цитокини|цитокин]]е на одговарајуће стимулансе. Показано је да су базофили важан извор једног цитокина, [[интерлеукин 4|интерлеукина 4]], битног за развој алергија и производњу IgE антитела.
 
=== Циркулишући ефекторски протеини ===
Ред 87:
* [[Interferon tip I#IFN-α|интерферпн α]] и [[Interferon tip I#IFN-β|интерферон β]], значајни су у борби против вируса
* [[интерлеукин 1]], [[фактори некрозе тумора|фактор некрозе тумора]], [[хемокини]], значајни су медијатори запаљења
* [[интерлеукин 15]], [[интерлеукин 12]], активирају [[Ћелије убице|НК ћелије]]
* [[INFginterferon-gama|интерферон γ]] активира макрофаге
* [[интерлеукин 10]], [[трансформишући фактор раста ß]] су значајни за ограничавање имунолошког одговора
* [[интерлеукин 6]] стимулише пролиферацију [[неутрофили|неутрофилних гранулоцита]], као и стварање [[протеини акутне фазе|протеина акутне фазе запаљења]] у [[јетра|јетри]] итд.
Ред 103:
=== Ефекторске ћелије специфичног имунитета ===
 
[[Лимфоцит|Лимфоцити]] (латински ''лимфа'' вода, ''цита'' ћелија) представљају велику групу ћелија у специфичном имунитету. Лимфоцити се даље деле на:
* Т ћелије, тј. [[Т лимфоцит]]е (воде порекло из [[грудна жлезда|тимус]]а)
* Б ћелије, тј. [[Б лимфоцит]]е (воде порекло из [[коштана срж|коштане сржи]])
 
Ред 115:
На основу функција органи и ткива се деле на примарне и секундарне органе и ткива лимфног система.
 
'''Примарни органи''' и '''ткива''' су места где се лимфоидне ћелије производе и диференцирају. Тако је [[грудна жлезда|тимус]] примарни лимфоидни орган, док је [[коштана срж]] примарно лимфоидно ткиво.
 
'''Секундарни органи''' и '''ткива''' су она места ка којима лимфоидне ћелије мигрирају, долазе у контакт са антигенима и постају специфичне лимфоидне ћелије. Тако су, на пример, [[слезина]] и [[лимфни чворови|лимфни чвор]]ови секундарни лимфоидни органи, док су секундарна лимфоидна ткива она асоцирана са слузницама ([[енглески језик|енг]]. ''Mucosa Associated Lymphoid Tissue - [[MALT]]''.
 
== Поремећаји ==
 
У поремећаје имунског система спадају [[аутоимуне болести]], [[алергија|алергијске реакције]], као и стања имунодефицијенције (смањене активности одбрамбеног система). Код аутоимуних болести је поремећено својству имунлошке толеранције према сопственом ткиву, па одбрамбени систем реагује против сопственог организма. Код алергијских реакција долази до претераног активирања имунског система, као и до активирања погрешних механизама одбране. Имунодефицијенције могу бити уроћене и стечене (нпр. [[Сида|СИДА]])
 
== Види још ==
Ред 134:
* [[гранулоцит|Еозинофили]]
* [[гранулоцит|Базофили]]
* [[Ћелије убице]] ([[Ћелије убице|НК ћелије]])
* [[Систем комплемената]]
* [[Протеини акутне фазе запаљења]]
Ред 142:
* [[Алергија]]
* [[Imunodeficijencija|Имунодефицијенција]]
* [[Сида|СИДА]]
* [[Лупус]]
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Имунски_систем”