Афрички национални конгрес — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 61:
Демонстрације у организацији ПАК-а у месту [[Шарпвил]]у завршиле су масакром над 69 демонстраната од стране полиције. Овај догађај, познат као [[Шарпвилски масакр]], изазвао је немире широм државе, које је влада Јужне Африке оштро сузбијала. Око 20.000 демонстраната било је ухапшено. Дана [[8. април]]а [[1960]], АНК и ПАК су на основу Акта о незаконитим организацијама (Акт бр. 34/1960) стављени ван закона. Влада је на тај начин спречила све легалне активности ових организација.<ref>Anthony S. Mathews: ''Law, order and liberty in South Africa.'' Juta, Kapstadt 1971, S. 69.</ref>
=== Илегално деловање (1961 – 1990
[[Датотека:Soviet Union stamp 1988 CPA 5971.jpg|десно|мини|200п|Портрет [[Нелсон Мандела|Нелсона Манделе]] из [[1960е|1960]]-их на совјетској поштанској марки из [[1988]]. године]]
Након забране легалног деловања, АНК је, под вођством [[Оливер Тамбо|Оливера Тамба]], покрено формирање политичких структура и одржавање војних обука у иностранству. Први војна обука извршена је у [[Кина|Кини]]. Од [[1962]]. године, АНК је држао камп за војну обуку у [[Мароко|Мароку]].<ref>[http://www.nelsonmandela.org/omalley/index.php/site/q/03lv03445/04lv03446/05lv03463.htm Camps In Exile (ANC). www.nelsonmandela.org]</ref>
Године [[1961]], водећи чланови АНК-а одлучили су на тајном састанку са представницима Јужноафричке комунистичке партије у [[Дурбан]]у, да се оснује оружано крило.<ref>[http://www.sahistory.org.za/timeline-african-national-congress-1960-1969 Timeline: African National Congress 1960-1969. Eintrag: 1961. www.sahistory.org.za]</ref> [[Нелсон Мандела]] основао је ову организацију под називом [[Умхонто ве Сизве]] (Копље нације), чији је први камп за обуку основан код места [[Конгва]] у тадашњој [[Тангањика|Тангањики]]. АНК је тада деловао у илегали у Јужној Африци. Умхонто ве Сизве је наредних година проводио саботаже на инфраструктури (као што су струја и телекомуникације), војним инсталацијама и полицијским станицама. Обуку њених војника је проводили су кубански и совјетски војници у осталим афричким земљама. Изабрани команданти и функционери били су обучавани у [[Москва|Москви]].
Водећи активисте АНК-а, попут Нелсона Манделе, [[Валтер Сисулу|Валтера Сисулуа]] и [[Гован Мбеки|Гована Мбекија]], су на тзв. [[Ривонијски процес|Ривонијском процесу]] били осуђени на доживотну робију [[1964]]. године. Суд их је оптужио за учешће у свим саботажама. Влада је ангажовала агенте да спречавају деловање активиста-бораца за људска права и присталица АНК-а, од којих су многи од њих ухапшени. Њихово кретање било је дозвољено само унутар одређене територије, како би били изоловани социјално и професионално. Јужноафричка влада покушала је на темељу Парламентарне комисије унутарње безбедности да што је више могуће контролише активности опозиције у земљи и суседним државама. Руководство АНК-а под Оливером Тамбом живело је у егзилу у [[Лондон]]у, где је тада уједно било и седиште организације. [[Танзанија]] је служила као база за многе операције АНК-а.
| |||