Алергија — разлика између измена

}}

 

Алергија може бити наследна (ектопијска), код особа са урођеном склоношћу, да на [[Антитело|алергене]] са којима се свакодневно срећу у животу, стварају специфичну врсту [[антитела]], и стечена која код појединих особа може настати у току свакодневног живота, након дуготрајног контакта са свакодневним или новим врстама [[антиген]]а.<ref name="KubyImmunology6th"/>

 

Основна улога [[имунски систем|имунског система]] људског [[организма]] је да одбрани тело од свега страног и потенцијално штетног, било пореклом из унутрашње или спољне средине. На тај начин се код здравих особа ствара имуност, отпорност ка овим чиниоцима. Алергија представља промењено, преосетљиво стање имунског система појединих особа на материје из нашег окружења, а на које већина не реагује, јер суштински не представљају претњу.<ref name="KubyImmunology6th">{{KubyImmunology6th}}</ref>

 

Склоност ка алергији је наследна и око 30 % популације је склоно овим поремећајима, а код око 20 % се она и испољи. Број оболелих је у сталном порасту у свету и код нас.

Материје које изазивају алергије називају се алергенима и подељени су у неколико великих група у односу на начин на који наш организам долази у додир са њима:

* контактни алергени (хемикалије, козметика, накит..)

* респираторни алергени – из унутрашње средине, куће, као што је [[прашина]] и [[гриње]], длака домаћих животиња или из спољашње средине, као што су [[полен]]и [[дрво|дрвећа]], [[трава]] и [[коров]]а.

 

Када организам преосетљиве особе дође у контакт са алергеном у року од неколико минута, сати или дана испољиће се симптоми алергије.

У случају респираторне алергије на полене, зрнца [[полен]]а доспевају до коже, слузнице ока, носа, плућа и изазивају следеће симптоме:

Сви наведени симптоми могу бити испољени у благом облику када не ремете радну способност, али и у тежим облицима, па и драматичним када угрожавају живот (у случају гушења, [[Анафилакса|анафилактичког шока]] исл.).

 

У случају алергије на полене дијагнозу поставља лекар на основу података које даје пацијент о својим тегобама, као и на основу тестова на кожи или из крви из којих се види да ли пацијент има [[антитело|антитела]] на одређену врсту алергена полена. Ови тестови се раде скоро у свакој болници.

 

Уколико се симптоми алергије не лече од самог почетка имају склоност да се током година појачавају и јављају алергије и на друге, нове алергене. Познато је да пацијенти алергични на полене, често постану алергични и на кућну прашину и обратно. На нашем подручју више од 50% пацијената је алергично истовремено на 2 и више алергена. У случају алергије на полене након прекида изложености поленима (одлазак на места где нема тих биљака, затварање у просторије где постоје клима-уређаји који не пропуштају полен) или након узимања лекова тегобе се повлаче или смањују по интензитету у року од неколико сати или дана. Данас постоји велики број антиалергијских [[лек]]ова и то у локалним или системским облицима који су прилагођени лечењу наведених тегоба. Тако се за кожне манифестације алергије могу промењивати [[кортикостероид]]не креме, код тегоба везаних за очи капи са антиинфлаторним дејством, код тегоба везаних за респираторне органе интраназални кортикостероидни [[Sprej za nos|спрејеви]] ([[флутиказон]], [[мометазон]], [[беклометазон]]). Од системских лекова се дају [[антихистамин]]ици новије генерације ([[лоратадин]]), лекови за ширење дисајних путева у облику [[назални спрејеви|спреја]] за инхлацију, [[Tableta (farmacija)|таблета]] или инјекција (бронходилататори). [[Антихистамин]]ици се узимају превентивно пре очекиване неповољне концентрације полена у ваздуху. Најновији вид терапије код алергије на полене је имунотерапија са одговарајућим растућим дозама алергена који се дају у виду поткожних инјекција или у новије време у виду капи које се стављају под језик. Због могућих секундарних алергија, [[имуно терапија]] десензитивације се користи искључиво као последње решење код пацијената чији су симптоми изразито јаки и не одговарају на стандардну сезонску терапију. Од алергија најчешће оболевају деца и млади, али се могу појавити у било ком периоду живота.

 

Превенција алегијских обољења почиње још од првих дана живота уклањањем из околине детета свих оних штетних фактора који могу допринети да се алергија испољи, а то су [[аерозагађење]], пушење и сл. Следећи корак је уклањање алергена из околине, као што су перјана постељина или домаће животиње, затим одржавање добре [[Хигијена|хигијене]] стана, што смањује количину прашине. Код алергије на полене веома их је тешко избећи, осим ако пацијент има могућности да у периоду цветања оде у другу средину. Концентрација полена у ваздуху је најмања рано изјутра, када не дува ветар или после кише. Полен се може задржавати у одећи и коси. Могуће је уградити специјалне филтере који не пропуштају полен у стану, радном месту или колима у којима се налази клима. Стан би требало проветравати када нема ветра, јер се путем ветра полен шири и до 10 -{km}- од места цветања. Пожељно је уклонити цвеће из стана, поготово оно које цвета или је у вази. Неопходно је активно уклањати коров око места становања, радног места (фабрика, школа, њива) и тиме смањити количину полена у ваздуху. Код већине оболелих болест се испољи тек када број поленових зрнаца у ваздуху пређе 50/m³. Пожељно је информисати се преко средстава информисања (радио, новине, интернет) о количини полена у ваздуху и његовом кретању као и врсти, те томе прилагодити боравак напољу и терапију. Веома је важна редовна контрола код свог лекара и редовно узимање препоручених лекова.

 

== Извори ==

{{reflist|2}}

{{-}}

{{Имунски систем}}

[[Категорија:Дерматологија]]

[[Категорија:Пулмонологија]]

{{Link GA|pl}}