Дванаестопалачно црево — разлика између измена

'''Дванаестопалачно црево''' ({{јез-лат|Duodenum}}) је цеваст [[Орган (анатомија)|орган]] [[Систем органа за варење|дигестивног тракта]] који спаја пилорични део [[Желудац|желуца]] са почетком [[Јејунум|јејуналног]] дела [[Танко црево|танког црева]]. Дуоденум је почетни, најкраћи и најшири део танког црева у коме се обавља највећи део хемијске дигестије унете хране. [[Латински језик|Латински]] назив ''-{duodenum}-'' потиче од ''-{duodenum digitorum}-'' (дванаест палаца) што одговара његовој дужини.<ref>{{cite book |title=Анатомија човека: за студенте Фармацеутског факултета |author=Гордана Теофиловски-Парапид, Александар Маликовић |issue=ауторско издање |location=Београд |year=2007 |id=ISBN 978-86-907009-1-2}}</ref><ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref>

 

Дуоденум има облик латиничног слова Ц, и анатомски је подељен на четири дела.

 

Први део, тзв. горњи део ({{јез-лат|pars superior}}) се наставља на пилорични део [[Желудац|желуца]], релативно кратко се пружа латерално, супериорно и постериорно око 5 -{cm}- пре прављења оштре кривине инфериорно (горња флексура), где прелази у други, нисходни део дуоденума ({{јез-лат|pars descendens}}). Нисходни део дуоденума се надаље пружа инфериорно до нивоа трећег лумбарног [[Кичмено стабло|пршљена]], када прави оштар заокрет медијално и прелази у доњи део дуоденума. У десцендентни део дуоденума се уливају егзокрини продукти [[Јетра|јетре]] и [[панкреас]]а (у виду [[жуч]]и и дигестивних [[ензим]]а панкреса). Главни панкреасни канал ({{јез-лат|ductus pancreaticus}}) се спаја са [[Жучни канали|жучовододом]] ({{јез-лат|ductus choledochus}}) градећи ампуларно проширење ({{јез-лат|ampula hepatopancreatica}}) које се у дуоденум отвара преко папиле ({{јез-лат|papilla duodeni major}}) која је снабдевена сопственим [[сфинктер]]ом који онемогућава излучивање дигестивних сокова ван периода варења. Осим овога, у дуоденум се отвара и помоћни панкреасни канал ({{јез-лат|ductus pancreaticus accesorius}}).

 

 

== Хистологија ==

[[Хистологија|Хистолошки]] гледано, дуоденум дели све опште одлике са остатком дигестивних цеви.<ref>{{cite book |title=Репеторијум хистологије и ембриологије |author=Душан Трпинац, Мирјана Обрадовић |publisher=Медицински факултет Универзитета у Београду |location=Београд |year=2005 |id=ISBN 86-7117-146-9}}</ref> Туника мукоза има бројне [[ентероцит]]е, док се главна хистолошка разлика огледа у присуству ''[[Брунерова жлезда|Брунерових жлезди]]'' ({{јез-лат|glandulae duodenales s. Brunerii}}) у туници субмукози. Брунерове жлезде су разгранате, коцкастог [[епител]]а, са изводним каналима у дну [[Либеркинова крипта|Либеркинових крипти]]. Секрет ових жлезда је [[База (хемија)|базног]] карактера и има двојаку улогу: примарну, да [[Неутрализација (хемија)|неутралише]] киселост садржаја који доспева из желуца, и секундарну, да захваљујући присуству [[лизозим]]а и [[имуноглобулин]]а, учествује у одбрани дигестивног тракта од [[микроорганизам]]а. Присуство секрета Брунерових жлезди је од виталног значаја, јер [[ензим]]и панкреаса не могу да делују у киселој средини.

 

== Извори ==

{{reflist|2}}

{{-}}

{{Анатомија човека}}