Википедија

Alesandro Skarlati — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: ALEKSANDRO SKARLATI(1660-1725)BIO JE NAJZNACAJNIJA LICNOST NA PRELAZU IZMEĐU DVA VEKA.BIO JE PREDSTAVNIK NAPULJSKE MUZIKE,IAKO SE NAJVECI DEO NJEGOVE MUZICKE KARIJERE …
 
Нема описа измене
Ред 1:
{{ASCII}}
ALEKSANDRO SKARLATI(1660-1725)BIO JE NAJZNACAJNIJA LICNOST NA PRELAZU IZMEĐU DVA VEKA.BIO JE PREDSTAVNIK NAPULJSKE MUZIKE,IAKO SE NAJVECI DEO NJEGOVE MUZICKE KARIJERE VEZUJE ZA RIM.NJEGOVA DOMINACIJA,KAKO U OBLASTI KOMICNE OPERE:"titto il mal non per nuocere",1681 GOD - TAKO I U SFERI OZBILJNE OPERE:"olimpia venedicata",1685-BILA JE POTPUNA.SKARLATI JE UTEMELJIVAC NOVE PUTANJE RAZVOJA ARIJE,KOJA CE DEFINITIVNO IMATI TRODELNU STRUKTURU,A CIJI CE TRECI DEO PREDSTAVLJATI PONAVLJANJE DRUGOG("DE CAPO");ZATIM VECU PAZNJU POSVECUJE KOMPONOVANJU INSTRUMENTALNE UVERTIRE-TADA NAZIVANOM "SINFONIJA"-A UVEO JE I BROJNE PARALELNE DEONICE ZA CETIRI PEVACA-STO SE NAZIVALO:"ARIE A QUATRO"-KAO STO JE SLUCAJ U DELU "TELEMACO(1718).
Aleksandro Skarlati (1660-1725)bio je najznacajnija licnost na prelazu između dva veka.bio je predstavnik napuljske muzike,iako se najveci deo njegove muzicke karijere vezuje za rim.njegova dominacija,kako u oblasti komicne opere:"titto il mal non per nuocere",1681 god - tako i u sferi ozbiljne opere:"olimpia venedicata",1685-bila je potpuna.skarlati je utemeljivac nove putanje razvoja arije,koja ce definitivno imati trodelnu strukturu,a ciji ce treci deo predstavljati ponavljanje drugog("de capo");zatim vecu paznju posvecuje komponovanju instrumentalne uvertire-tada nazivanom "sinfonija"-a uveo je i brojne paralelne deonice za cetiri pevaca-sto se nazivalo:"arie a quatro"-kao sto je slucaj u delu "telemaco(1718).
 
NAKONNakon SKARLATIJEVOGskarlatijevog STVARALASTVAstvaralastva MOZEmoze SEse GOVORITIgovoriti Oo POTPUNOMpotpunom TRIJUMFUtrijumfu ITALIJANSKEitalijanske OPEREopere:NAJPZNATIJInajpznatiji KOMPOZITORIkompozitori IZVANizvan ITALIJEitalije Uu 1.POLOVONIpolovoni 18.VEKAveka-SAsa IZUZETKOMizuzetkom JOHANAjohana SEBASTIJANAsebastijana BAHAbaha,KOJIkoji NIJEnije PISAOpisao OPEREopere ILIili ZANAzana-FILIPAfilipa RAMOAramoa,ZASTUPNIKAzastupnika TRADICIJONALNEtradicijonalne FRANCUSKEfrancuske MUZIKEmuzike,IMALIimali SUsu Uu SVOMsvom OPUSUopusu Ii OVUovu MUZICKUmuzicku FORMUformu,Aa POTPUNOpotpuno SUsu BILIbili PODpod ITALIJANSKIMitalijanskim OPERSKIMoperskim UTICAJEMuticajem,KAOkao STOsto JEje SLUCAJslucaj SAsa GERGOMgergom FILIPOMfilipom TELEMANOMtelemanom (1681-1767)Ii NJEGOVIMnjegovim DELOMdelom "PIMPIONEpimpione"(1725),Aa POSEBNOposebno SAsa GEORGOMgeorgom FILIPOMfilipom HENDLOMhendlom,VEROVATNOverovatno NAJZNACAJNIJIMnajznacajnijim OPERSKIMoperskim KOMPOZITOROMkompozitorom TOGAtoga VREMENAvremena,KOJIkoji JEje KOMPONOVAOkomponovao IZUZETNAizuzetna DELAdela KAOkao STOsto SUsu "RINALDOrinaldo"(1711),"JULIJEjulije CEZARcezar"(1724),"TAMERLANOtamerlano" (1724),"ORLANDOorlando" (1733) Ii "KSERKSkserks" (1738),SVEsve PRIKAZANEprikazane Uu LONDONUlondonu Uu KOJEMkojem JEje NEMACKInemacki KOMPOZITORkompozitor ZIVEOziveo ODod 1712.GODINEgodine,Aa GDEgde JEje VODIOvodio BORBUborbu SAsa ITALIJANSKIMitalijanskim KOMPOZITORIMAkompozitorima KOJIkoji SUsu TAMOtamo ZIVELIziveli,Aa POSEBNOposebno SAsa ĐOVANIJEMđovanijem BONONCINIJEMbononcinijem(1670-1747),AUTOROMautorom VEOMAveoma POPULARNIHpopularnih OPERAopera TOGtog VERMENAvermena,KAOkao STOsto SUsu "MUZIOmuzio SCEVOLAscevola"(1721)Ii GRISELDAgriselda (1722).
 
Buduci da je baroknog perioda potreba za operom bila ogromna,uprfavnici pozorista i kompozitori,zbog velike potraznje,osmislili su niz dela koje su zajedno napisali razliciti muzicari,a koja se zovu"pasticio"jedno od tih dela je i"đonio bruto"koje je komponovao alesandro skarlatti.
BUDUCI DA JE BAROKNOG PERIODA POTREBA ZA OPEROM BILA OGROMNA,UPRFAVNICI POZORISTA I KOMPOZITORI,ZBOG VELIKE POTRAZNJE,OSMISLILI SU NIZ DELA KOJE SU ZAJEDNO NAPISALI RAZLICITI MUZICARI,A KOJA SE ZOVU"PASTICIO"JEDNO OD TIH DELA JE I"ĐONIO BRUTO"KOJE JE KOMPONOVAO ALESANDRO SKARLATTI.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Alesandro_Skarlati”