Peptid — разлика између измена

'''Peptidi''' (od {{jez-grč-lat|πεπτός}} - "svaren", od {{jez-grč-lat|πέσσειν}} "variti") su kratki [[polimer]]i [[aminokiselina]] vezanih [[peptidna veza|peptidnim vezama]].<ref>{{VoetBiochemistry3rd}}</ref> Oni imaju istu hemijsku strukturu kao i [[protein]]i, ali su manje dužine.

 

 

Peptidni lanci koji su dovoljno kratki da se mogu sintetički napraviti su se tradicionalno nazivali peptidi, umesto [[protein]]i. Međutim, sa razvojem sintetičkih metoda, peptidi sa više stotina aminokiselina se mogu napraviti, što obuhvata proteine poput [[ubikvitin]]a. [[Prirodna hemijska ligacija]] omogućava formiranje još dužih proteina, tako da je ova konvencija u znatnoj meri zastarela.

Jedna druga konvencija stavlja stavlja neformalnu liniju podele na dužinu od aproksimativno 50 aminokiselina. Ta definicija je u nekoj meri arbitrarna. Dugački peptidi, poput [[beta amiloid|amiloidnog beta peptida]] vezanog za [[Alchajmerova bolest|Alchajmerovu bolest]], se smatraju proteinima; i mali proteini, kao što je [[insulin]], mogu se smatrati peptidima.

 

 

Glavne klase peptida na osnovu njihovog načina nastanka su:

; Mlečni peptidi : [[Laktotripeptidi|Mlečni peptidi]] se formiraju iz mlečnih proteina enzimatskim razlaganjem enzimima varenja, ili proteinazama formiranim od strane [[laktobacil]]a tokom fermentacije mleka. Za nekoliko mlečnih peptida je bilo pokazano da imaju antihipertenzivne efekte kod životinja i u kliničkim studijama (vidi još [[Laktotripeptidaze]]).

 

 

; Ne-ribozomalni peptidi : Ovi peptidi se formiraju [[enzim]]ima koji su specifični za svaki peptid, umesto putem ribozoma. Naj rasprostranjeniji ne-ribozomalni peptid je [[glutation]], koji je komponenta [[antioksidant]]ske odbrane mnogih aerobnih organizama.<ref name=MeisterB>{{cite journal |author=Meister A, Anderson ME |title=Glutathione |journal=Annual Review of Biochemistry |volume=52 |issue= |pages=711–60 |year=1983 |pmid=6137189 |doi=10.1146/annurev.bi.52.070183.003431}}</ref> Drugi ne-ribozomalni peptidi koji su uobičajeni u [[unicelularni organizam|unicelularnim organizmima]], [[biljka|biljke]], i [[gljiva|gljive]] su sintetizovani [[Modularnost (biologija)|modularnim]] enzimskim kompleksima koji se nazivaju ''ne-ribozomalni peptidne sintetaze''.<ref>{{cite journal |author=Hahn M, Stachelhaus T |title=Selective interaction between nonribosomal peptide synthetases is facilitated by short communication-mediating domains |journal=Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America |volume=101 |issue=44 |pages=15585–90 |year=2004 |month=November |pmid=15498872 |pmc=524835 |doi=10.1073/pnas.0404932101}}</ref> Ti kompleksi imaju sličnu strukturu, i oni mogu da sadrže mnoge različite module kojima izvršavaju raznovrsne hemijske manipulacije na produktima tokom njihove gradnje.<ref>{{cite journal |author=Finking R, Marahiel MA |title=Biosynthesis of nonribosomal peptides1 |journal=Annual Review of Microbiology |volume=58 |issue= |pages=453–88 |year=2004 |pmid=15487945 |doi=10.1146/annurev.micro.58.030603.123615}}</ref> Ti peptidi su često [[Ciklično jedinjenje|ciklični]] i mogu da imaju visokokompleksne ciklične strukture, mada su linearni ne-ribozomalni peptidi takođe uobičajeni. Pošto je ovaj sistem blisko srodan sa mašinerijom za građenje [[masna kiselina|masnih kiselina]] i [[poliketid]]a, hibridna jedinjenja se često nalaze. Prisustvo [[oksazol]]a ili [[tiazol]]a često indicira da jedinjenje bilo sintetizovano na ovaj način.<ref>{{cite journal |author=Du L, Shen B |title=Biosynthesis of hybrid peptide-polyketide natural products |journal=Current Opinion in Drug Discovery & Development |volume=4 |issue=2 |pages=215–28 |year=2001 |month=March |pmid=11378961}}</ref>

; Peptidni fragmenti : Peptidni fragmenti su delovi proteina koji se koriste za identifikaciju ili kvantifikaciju izvornog proteina.<ref>{{cite journal |author=Hummel J, Niemann M, Wienkoop S, ''et al.'' |title=ProMEX: a mass spectral reference database for proteins and protein phosphorylation sites |journal=BMC Bioinformatics |volume=8 |issue= |pages=216 |year=2007 |pmid=17587460 |pmc=1920535 |doi=10.1186/1471-2105-8-216}}</ref> Oni su često produkti enzimatske degradacije izvedene u laboratoriji na kontrolisanom uzorku, ali takođe mogu da budu forenzički ili paleontološki uzorci koji su se degradirali prirodnim putem.<ref>{{cite journal |author=Webster J, Oxley D |title=Peptide mass fingerprinting: protein identification using MALDI-TOF mass spectrometry |journal=Methods in Molecular Biology |volume=310 |issue= |pages=227–40 |year=2005 |pmid=16350956 |doi=10.1007/978-1-59259-948-6_16}}</ref><ref>{{cite journal |author=Marquet P, Lachâtre G |title=Liquid chromatography-mass spectrometry: potential in forensic and clinical toxicology |journal=Journal of Chromatography. B, Biomedical Sciences and Applications |volume=733 |issue=1-2 |pages=93–118 |year=1999 |month=October |pmid=10572976 |doi=10.1016/S0378-4347(99)00147-4}}</ref>

 

{{reflist|2}}

{{-}}

{{Peptidi-lat}}