Змијање — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 6:
== Историја ==
Планински предио између [[Бања Лука|Бање Луке]] и [[Мркоњић Град|Мркоњић Града]] <ref>http://kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=2916</ref> припадао је средњовековној [[жупа|жупи]] [[Земљаник]], која се спомиње у повељи босанског бана [[Пријезда II|Пријезде II]] из [[1287]]. године. На неколико [[некропола]] [[Стећци|стећака]] на том подручју као што су оне у [[Перван Доњи|Перван]]у, [[Голеши]]ма, [[Павићи]]ма, [[Лусићи]]ма, [[Кола (Бања Лука)|Колима]] и [[Дујаковци]]ма забележен је број од 70 до 180 [[Стећци|стећака]]. То су велике некрополе [[село|сеоских]] општина или родова. На подручју [[жупа|жупе]] били су [[Средњовековни град|градови-утврђења]] у [[Вилуси (Бања Лука)|Вилусима]], [[Бочац (Бања Лука)|Бочцу]] и [[Крупа на Врбасу|Крупи на Врбасу]].
Змијање је потпало под [[Османско царство|османску]] власт падом градова у долини [[Врбас (ријека)|Врбаса]] од [[Јајце|Јајца]] на север [[1527]]/[[1528|28]]. године. У првом периоду до [[1540]]. ово подручје је припојено нахији [[Врховине (област)|Врховине]] у кадилуку [[Српски Брод|Брод]]. У периоду између [[1535]]-[[1540]]. када су [[Османлије]] прешле [[Сава (река)|Саву]] нахија Змијање је припадала кадилуку [[Кобаш]] у [[Босански санџак|Босанском санџаку]]. Смиривањем прилика одвојила се [[нахија]] Змијање као засебна. Први пута се помиње у дефтеру из [[1541]]. године у саставу кадилука [[Кобаш]]. Од [[1592]]. надаље је у [[Бања Лука|бањалучком]] кадилуку. У првим годинама [[Османско царство|османске]] владавине нахија Змијање је захватала сав простор између реке [[Врбас (ријека)|Врбаса]] и [[Сана (ријека)|Сане]] и планина [[Козара|Козаре]], [[Димитор]]а и [[Лисина (планина)|Лисине]] изнад [[Мркоњић Град|Мркоњић Града]] на југу. Нешто касније одвојена је нахија [[Тријебово]] на просторима око [[Мркоњић Град]]а.
У [[Османско царство|османским]] пописима из [[1541]]. и [[1563]]/[[1564|64]]. године примјетна је стабилност насеља и природан прираштај становништва у нахији Змијање. У међувремену основан је и [[Манастир Залужје|манастир Залужје]] са двојицом калуђера. Имена у овој нахији неизмењена су до данас Породична имена наведена у пописима из половине 16. веча сусрећу до новијих времена, што сведочи да је ова област касније била поштеђена већих промена. [[Исламизација]] у овај крај готово није продрла. У наведеним пописима забележена су свега четири случаја, а село [[Црљани]] је задржало до данас [[Муслимани|муслимански]] карактер. О даљој старини, тј. прошлости и пореклу средњовековног становништва на Змијању тешко је рећи нешто одређеније, али анализирајући разне историјске чињенице „има основа за тврдњу да су их ту [[Турци]] затекли”. Ипак, остаје и даље отворено питање да ли се ради о досељеницима из предтурског доба или можда о староседиоцима.
Становници Змијања су кроз цео раздобље [[Османско царство|османске]] владавине биле „[[филурија|филуриџије]]“, са кнезовима на челу. То је једина област у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] чији су становници задржали наведено звање и послије укидања [[филурија|филурије]] у другим крајевима, а познато је да такве повластице нису очуване у областима са млађим становништвом”. Према неким подацима становници у пописима с половине [[16. век]]а су [[православци]], што подразумева [[Срби|Србе]].
Након [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], [[Југославија|југословенске]] ([[Комунистичка партија Југославије|комунистичке]]) власти су организовале планско расељавање становништва у неколико села доњег Змијања, пошто је цео крај незванично био познат као [[четнички]]. Становништво ових насеља се у значајно броју иселило у [[Војводина|Војводину]] и [[Бања Лука|Бања Луку]], а делом и у [[Козара|Подкозарје]], пошто је овај такође [[Срби|српски]] крај остао готово пуст после [[Усташе|усташких]] и [[Немачка|немачких]] покоља у [[Други светски рат|Другом светском рату]].
| |||