Мађарско-румунски рат (1919) — разлика између измена

Свесни припрема румунске војске, мађарске снаге су утврдили планинске прелазе и њихови посредовањем покренут је превентивни напад између 15. и 16. априла. Напад је заустављен уз помоћ резервних формација, па су румунске снаге успели да одрже линију. Између 16. и 18. априла започињу сопствену офанзиву, савладавши у тешким борбама планинске пролазе. Мађарски кадети су пружали жесток отпор центру 2. ловачке дивизије, али их је румунски 9. пук поразио у вечерњим сатима 16. априла. Дана 18. априла прва фаза румунске офанзиве била је завршена, а мађарски фронт је сломљен. [[Кареј]] је заузет 19. априла, а [[Велики Варадин|Орадеа]] и [[Салонта]] 20. априла. У овом тренутку румунске армије су прешле линију које је поставила Антанта у Виксовој повељи. Међутим, румунска Врховна команда је одлучила да пређе ову линију и да напредује до Тисе, где су се налазила подручја већински насељена [[Секељи]]ма (Мађари), из војно-стратегијских разлога: Тиса чини природну одбрану и лако је бранити се с те позиције, а у исто време мађарска армија је била потучена, али не и уништена. На тај начин, румунске снаге су отишле против воље [[Антанта|Антанте]].<ref>-{F. d'Esperey, Archives diplomatiques. Europe Z, R, April 12, 1919, Vol. 47, стр. 86}-</ref><ref> -{G. Clemenceau, Archives diplomatiques. Europe Z, R, April 14, 1919, Vol. 47, стр. 83–84}-</ref> Мађарска војска се повукла, учврстивши се на линији [[Њиређхаза]]-[[Дебрецин]]-[[Бекешчаба]], која је такође била сломљена. До 1. маја [[1919]]. године румунске снаге су освојиле све територије источно од реке [[Тиса|Тисе]].